Depresija - Dr Hans Dil


Depresija može biti vrlo ozbiljna bolest koja nekada dovodi i do smrti. Naime, ona je uzrok najvešeg broja samoubistava. Depresivnim poremećajima izloženo je godišnje, prema proceni, oko 30 miliona Amerikanaca svih društvenih slojeva, starosnih grupa, religija i stepena obrazovanja. Svake godine gutaju se nebrojene količine sredstava za umirenje i antidepresiva u očajničkom nastojanju da se savladaju postojeće teškoće. Ali bez obzira na to, problem depresije neprekidno raste.

ZAR VEĆINA NAS NIJE POVREMENO DEPRESIVNA?

Osećaj depresije jedna je od najčešćih Ijudskih emocija. To je prirodna emocija, ali može biti i simptom čitavog niza telesnih i psihičkih bolesti. Osećaji bespomoćnosti i obeshrabrenja često su posledica preteranog reklamiranja lažnih vrednosti preko medija. Nude se, naime, proizvodi koji navodno mogu pre obraziti ljude u sposobne, energične i srećne osobe. Kad se to ne dogodi, mnogi dožive razočaranje i daljnji pad samopouzdanja. 

KAKO  MOŽEMO ZNATI DA LI JE NAŠ OSEĆAJ DEPRESIJE OZBILJAN ILI NIJE?

Kao prvo, ljudi treba da razumeju razliku između obeshrabrenja i depresije. Svako se povremeno obeshrabri. Obeshrabrenje je mali pad u raspoloženju koje se često vraća u normalu putem pozitivnog razmišljanja i molitve. Ono obično ima poznat uzrok i najčešće je privremeno. Za depresiju je karakterističan osećaj potištenosti i odbačenosti, i često je praćena smanjenom telesnom aktivnošću. Javljaju se osećaji bezrazložne zabrinutosti i beznađa. Pogledajmo neke od uobičajenijih vrsta depresija:

POTIŠTENOST: Najpoznatija vrsta depresije je potištenost. Osoba u takvom stanju vrlo lako zaplače, tužna je, obeshrabrena, nesposobna da se suoči sa teškoćama i oseća se beznadežno. Ovakva raspoloženja mogu biti izazvana preteranom malaksalošću, uzbuđenjem ili stresom, a ponekad nemaju vidljivog uzroka. Te depresije su kratkotrajne i ograničene. Retko kad je potrebno lečenje. Ljudi obično nakon nekoliko dana dođu k sebi.

REAKTIVNA DEPRESIJA: Ova depresija je tipična posledica intenzivnih životnih kriza kao što su gubitak voljene osobe ili posla, razvod braka, razdoblje odvajanja dece od roditeljskog doma ili teška telesna bolest. U takvim slučajevima ljudi često nisu u stanju izaći na kraj sa životom i odgovornostima. Potrebno im je vreme povlačenja i osame kako bi mogli ozdraviti. Potpora će obično pomoći u takvim slučajevima, iako može biti potrebno i agresivnije lečenje, posebno kod teških ili dugotrajnijih depresija. 

BIOLOŠKA DEPRESIJA: Ova se depresija javlja i nestaje obično bez vidljivog razloga. često je nasleđena; i u porodici prelazi sa roditelja na dete. Takva vrsta depresije obično dobro reaguje na lečenje, iako može, uprkos tome, potrajati i više meseci. 

SOMATSKA DEPRESIJA: To su mnogo ozbiljnije depresije koje ometaju mnoge telesne funkcije. Simptomi se pojavljuju u gotovo svim telesnim sistemima, ali je ipak najčešći poremećaj rada sistema za varenje i ciklusa spavanja. Ti bolesnici će ponekad tvrditi da nisu depresivni, ali se kod njih mogu dijag nostikovati poremećaji različitih telesnih funkcija koji ukazuju na pravo depresivno stanje. Psihijatri takvo stanje nazivaju somatskom depresijom jer se ona očitava u promenjenim telesnim funkcija ma koje su depresivne, čak i ako um toga nije svestan. 

PSIHOTIČNA DEPRESIJA: Ovo je depresija u kojoj bolesnik gubi vezu sa stvarnošću. Njemu je potrebna stručna nega.

KAKO SE MOŽE POMOĆI DEPRESIVNOJ OSOBI?

Gotovo sve depresije reaguju na osnovne zdravorazumske mere. Na primer: 
- Svrhoviti zadaci. Svima nama je potrebna neka vrsta produktivnog rada, bilo da upravljamo preduzećem, peremo automobil ili kuvamo. Osobi u depresiji posebno je potreban osećaj svrhovitosti postojanja i delovanja, dostignuća i zadovoljstva zbog vlastite korisnosti. Ovakva iskustva su podsticajna u lakšim oblicima depresije, posebno ako osoba dobija priznanje i ohrabrenje. 
- Smisao. Bili depresivni ili ne, svi želimo znati smisao onoga što radimo kao i zadatak koji treba da obavimo da bismo ostali duševno zdravi. Ako nemamo ničega zbog čega bismo ujutro ustali iz kreveta, nikakvog posla ili aktivnosti za taj dan, čak ukoliko smo i najstabilniji, a takva situacija duže potraje, možemo pasti u depresiju. 
- Jednostavna ishrana. Redovno uzimanje jednostavnog obroka sveže, prirodne hrane povećava energiju i smanjuje telesni stres na organske funkcije. Depresivne osobe trebaju posebno izbegavati koncentrirane slatkiše i teške, bogate obroke. Konzumiranje samo svežeg voća dan-dva može učiniti čuda i za bistrenje uma i za uklanjanje umora. 
- Dovoljno odmora. U današnjem grozničavom svetu posebno su važni trenuci tišine i mira. Hronično nespavanje može podstaknuti ili pojačati depresiju. Velikoj većini ljudi potrebno je sedam do osam sati noćnog sna. Nekolicini izuzetnih pojedinaca biće dovoljno i manje, ali i oni moraju paziti na znakove hroničnog umora. 
- Svakodnevno vežbanje. Jedno od najuzbudljivijih otkrića u proteklih nekoliko godina odnosi se na pozitivan uticaj vežbanja na emocionalno zdravlje čoveka. Redovno aktivno vežbanje podiže raspoloženje, poboljšava san, oslobađa od stresa, unapređuje zdravlje, pomaže u prevenciji bolesti i povećava opšti osećaj zadovoljstva. Radosna je vest za depresivne osobe da se poboljšanje raspoloženja i optimizam podstiče oslobađanjem endorfina u mozgu. Ove hormone prijatnih osećaja aktivira vežbanje. žustro jednosatno svakodnevno hodanje učiniće za mnoge depresivne osobe puno više od mnogih lekova.

VAŽNOST MALIH ODLUKA

Čak i ozbiljno depresivne osobe mogu donositi male svakodnevne odluke kao, na primer, hoće li ujutro ustati ili ostati u krevetu; hoće li čitav dan gledati televiziju ili potražiti druge, podsticajnije aktivnosti; hoće li se obući i srediti ili ostati u kužnom ogrtaču. Te su male odluke vrlo značajne jer oblikuju našu sposobnost za donošenje većih odluka. Zahvaljujući donošenju dobrih odluka ljudi rastu i jačaju. Čak i osobe sa ozbiljnim mentalnim problemima mogu na taj način poboljšati sposobnost da se lakše nose sa životnim situacijama. 
Podstaknite depresivnu osobu da načini mali popis ciljeva koje treba ostvariti. Neka na papir zapiše pozitivne i zanimljive aktivnosti koje će pokušati ostvarivati jednu po jednu. Precrtavanjem obavljenih zadataka uveliko će ojačati njeno samopouzdanje. 
U korenu svih delotvornih načina lečenja leži razumevanje ličnih stajališta, verovanja i vrednosti. Osoba mora razumeti da to što se oseća beskorisnom ili bezvrednom ne znači da je stvarno takva. Osećaji su privremeni i promenljivi kao vreme. 
Da bi čovek osećao vrednost postojanja, njegov život mora imati određeni smisao i cilj. U protivnom se u osobu može uvući osećaj praznine koji sve više raste i izaziva pravo stanje očaja. Zbog toga se unapred moramo pobrinuti da pronađemo razloge za život i pravila po kojima ćemo živeti. Ova potraga nas može dovesti do postupne svesti o postojanju Boga koji se brine o nama. Kada čovek počne duhovno da raste, on će pronaći odgovor na zabrinutost, strah, osećaj krivice i ogorčenost. Takvo duhovno stanje može obnoviti energiju i stvoriti novu želju za životom.

ŠTA KAŽETE O LEČENJU LEKOVIMA?

Lekovi su često potrebni za psihotične depresije i primenjuju se pod stručnim nadzorom. Oni se mogu prepisati i za određene biološke depresije kao što su bipolarni afektivni poremećaji (manijačno-depresivne promene raspoloženja). 
Idealno je kada za emocionalne i psihološke probleme ne treba uzimati lekove. U slučaju da su oni propisani od strane stručne osobe koja tačno zna razlog zašto vam ih je dala, kao i potrebno ograničenje vremena za njihovo uzimanje, važno ih je redovno uzimati. Stalna upotreba, posebno sedativa i sredstava za smirenje, može dovesti do zavisnosti i produbljenja same depresije. 
Stanja koja su neobično snažna ili traju dugo vremena zahtevaju struno lečenje. Ono može obuhvatiti savetovanje, antidepresivne lekove ili oboje. Ali čak i uz stručnu pomoć postoje granice preko kojih vam ni najbolji psihijatar ne može pomoći bez vaše potpune saradnje. Ako se pacijenti udruže sa svojim lekarima preuzimajući odgovornost za svoj život, oporavak se može jako ubrzati. 
Depresija više nije slepa ulica i obeshrabrujuća bolest kakva je nekada bila. Poboljšanjem telesnog zdravlja, razvijanjem pozitivnih modela duševnog ponašanja, donošenjem dobrih odluka, obavljanjem korisnih aktivnosti i razvijanjem duhovnih ciljeva i vrednosti, većina ljudi znaće se suprostaviti osećaju depresije i živeti zadovoljnim i produktivnim životom.

PRIMENA

Naše zdravlje, sreća, dugovečnost, naši odnosi sa porodicom, prijateljima i saradnicima, kao i naš duhovni život međusobno su jako povezani. Poboljšanje našeg zdravlja, nastojanje na ostva renju vrednih ciljeva, razvijanje pozitivnih umnih stajališta i negovanje duhovnih vrednosti, pomoći će nam da delotvorno izađemo na kraj sa osećajima depresije i bespomoćnosti. 

MOĆ IZBORA

Ono što nas čini drukčijima od ostalih stvorenja jeste sposobnost izbora. Mi možemo razmisliti o svojim postupcima i birati između različitih ponuđenih mogućnosti.

PORODIČNI I DRUŠTVENI ODNOSI 

Mi smo društvena stvorenja i većina nas je srećna u zajedništvu i osećaju pripadnosti koji potiče od naših odnosa sa drugima. Kad se osećamo izolovanim ili smo u sukobu sa drugima, mnogo je verovatnije da ćemo pasti u depresiju.

VIŠA SILA 

Tokom niza vekova milioni ljudi pronašli su utehu kada su se u trenucima potrebe obratili Višoj Sili za snagu i mudrost. Postoji obilje izveštaja o ljudima koji su na taj način savladali naizgled nerešive probleme. 
Lako se može dogoditi da u životnoj trci i buci nemamo vremena za duhovnu hranu. Ali oni koji su prošli trenutke velikih poteškoća dobro znaju kolika je tada vrednost duhovnog oslonca. Da li je i vama vaš duhovni život izvor nadahnuća, snage i obnove?
 Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da povečate svoje samopoštovanje i savladate potištenost: 
- Govorite lepo o sebi i drugima. 
- Igrajte se sa kućnim ljubimcem i sa decom. 
- Priuštite sebi dugu toplu kupku u kadi. 
- Kupite nekome poklon kojim ćete ga iznenaditi. 
- Rašistite nesporazume; ne dopustite da se oni ugnezde u vama svojim razornim delovanjem. 
- Prisetite se lepih trenutaka koje ste proživeli i nastojte da ih zapamtite. 
- Pomozite nekome. 
- Negujte svoj duhovni život.