Opasnost dehidratacije


Preko 75 odsto svetske populacije ima dehidrataciju kao ustanovljeno medicinsko stanje, i većina tih ljudi ima velike metaboličke promene usled manjka vode u organizmu. Posledice dehidratacije(manjak vode u organizmu) ispoljavaju se na celom organizmu, a mogu biti fiziološke i mentalne.
Blaga dehidratacija može poremetiti svačije dnevne aktivnosti i zato se preporučuje najmanje deset čaša vode na dan, odnosno dva litra. Odgovarajuća hidracija je naročito važna za visokorizične grupe ljudi, poput starijih osoba, dijabetičara i dece. Takođe treba napomenuti da nikakav sok, kafa, gazirano i alkohono piće ne mogu zameniti vodu.
Fiziološke posledice dehidratacije
Ukoliko ne unosite preporučene količine vode tokom dana, posebno tokom letnjih i vrelih dana, vrlo je verovatno da ćete kao prvu posledicu toga osetiti umor. Umor i usporen metabolizam su prvi simptomi dehidratacije. Među prvim posledicama dehidratacije, lekari prvo navode one koje se odnose na kardiovaskularni sistem, jer se tu uočavaju prve promene. Smanjenje vode u cirkulaciji dovodi do smanjenog protoka krvi i daljih tegoba kao što je ubrzan rad srca i neadekvatna preraspodela krvi u organizmu.
Dehidratacija negativno utiče i na druge funkcije organizma. Termoregulatorana funkcija(regulisanje temperature) se menja tako što se smanjuje tolerancija na toplotu. Kada dodje do dehidratacije u mišićima se javljaju grčevi i povećava se temperatura samih mišića.Kako pada srednji arterijski pritisak, najosetljivija je reagija CNS(centralni nervni sistem), jer se umanjuje dotok krvi, samim tim kiseonika i hranjivih materija. Sa druge strane, problem je u bubrežnim fukcijama jer je otežano izbacivanje toksičnih produkata metabolizma, što se, reverzibilno, reflektuje na CNS. Tada može doći do halucinogenih poremećaja svijesti.
Uz to, na bubrezima se oštećuje epitel tubiula tako da se toksini vraćaju u ove organe, a kod digestivnog aparata koji je odmah izložen neželjenim posledicama, jer ne pripada vitalnim organima pa se organizam ne trudi da ga zaštiti, dolazi do opšteg poremećaja varenja.
Mentalne posledice dehidratacije
Mentalne posledice dehidratacije utiču na donošenje odluka, aritmetičke sposobnosti, sposobnost kratkotrajnog pamćenja. Takođe smanjeni su i sposobnost koncentracije, vizuelno-motorno pamćenje, budnost i koordinacija.
U jednom istraživanju kod blaže dehidracije žene su teže obavljale određene zadatke, ali nije bilo značajnog smanjenja njihovih kognitivnih sposobnosti. Kod muškaraca blaga dehidracija je uzrokovala određene poteškoće u mentalnim zadacima, naročito u području radne memorije i budnosti, ali su neželjeni učinci dehidracije značajno bili naglašeniji kod žena nego muškaraca i u mirovanju i tokom telesne aktivnosti.
Ne zaboravite da kada osetite žeđ, već je došlo do blage dehidracije, zato u skladu sa svojim životnim navikama unosite dovoljne količine tečnosti u toku dana. Gubljenjem vode, organizam ostaje bez elektrolita koje moramo nadakonaditi. Ako se brzo ne nadoknadi nedostatak tečnosti, može doći do ozbiljnih posledica po zdravlje, a u slučaju teškog oblika dehidracije ishod može biti smrtan.