Rak i preventiva

Sve smo svesniji činjenice da su mnoge vrste raka zapravo bolesti za čiji je nastanak čovek 'sam svoj majstor'. Mi podstičemo njihov razvoj stalnim izlaganjem određenim faktorima iz našeg okruženja. Ono što jedemo i pijemo, gde živimo i šta radimo, kao i šta udišemo, može odrediti hoćemo li postati deo statističkih podataka o raku.

ŽELI TE LI REĆI DA SMO SAMI KRIVI ZA POJAVU RAKA?

Medicina velikim koracima korača prema sve ranijem otkrivanju i sve uspešnijem lečenju mnogih vrsta raka. Međutim, gotovo sva sredstva i napori koji se ulažu u tom pogledu bave se osobama kod kojih je bolest već nastala. I bez obzira na taj veliki trud medicinske nauke, smrtnost od mnogih vrsta raka je, nažalost, još uvek u stalnom porastu. Od te bolesti danas umire svaki četvrti stanovnik Amerike. Ali ovaj bi se trend mogao uveliko promeniti! Kad bismo preduzeli sve mere opreza u smislu prevencije raka koje su nam danas već dobro poznate, mogli bismo sprečiti razvoj te bolesti u 70 do 80% slučajeva.

ZAR LJUDI NE BI URADILI SVE DA IZBEGNU OVU OPASNU BOLEST?

Da, gotovo sve - osim promene životnih navika. Uzmimo kao primer rak pluća, koji ubija više muškaraca i žena u Americi od bilo kojeg drugog raka. Još od davne 1964. potpuno nam je jasno da je rak pluća direktno povezan s pušenjem. Od tada su milioni ljudi širom sveta prestali da puše, a ipak je danas skoro svaka četvrta odrasla osoba u Americi još uvek pušač. Kada bismo svi zajedno prestali da pušimo duvan, mogli bismo sprečiti gotovo 90% slučajeva raka na plućima, usnama, u ustima, na jeziku, grlu i jednjaku. Osim toga, oboljevanje od raka na mokraćnom mehuru smanjilo bi se na polovinu.

DA LI SU NEKE VRSTE RAKA POVEZANE SA ISHRANOM?

Osim raka pluća, muškarci često oboljevaju od raka želuca, prostate i debelog creva. Kod žena je rak dojke na prvome mestu, a slede rak materice i debelog creva. Mnogi naučni dokazi povezuju gotovo 50% ovih vrsta raka s preobilnom ishranom - unosimo previše masnoća i imamo preveliku telesnu težinu.

ZAR NISU ZA TO KRIVE MNOGOBROJNE HEMIKALIJE KOJE SE NALAZE U HRANI?

Karcinogeni (hemikalije koje uzrokuju rak) nas zaista zabrinjavaju - naročito kada postanemo svesni čitave lepeze aditiva, konzervansa, poboljšivača ukusa, pesticida i drugih hemijskih materija kojima se 'poboljšavaju svojstva' namirnica. Međutim, samo 2% svih slučajeva raka može se verodostojno povezati sa ovim sastojcima. Sa druge strane, svakog se dana umnožavaju dokazi o povezanosti raka i prehrambenih faktora poput nedostatka biljnih vlakana i preteranog unosa masnoća. 

U upoređenju sa uobičajenom ishranom na početku dvadesetog veka, prosečni Amerikanac danas pojede trećinu masnoća više i trećinu vlakana manje nego tada. U područjima sveta u kojima se u organizam još uvek unosi malo masnoća i puno biljnih vlakana, slučajevi raka debelog creva, raka dojke i prostate su zanemarljivi. U zemljama kao što su Sjedinjene Američke Države, Kanada i Novi Zeland, u kojima se u ishrani koristi malo biljnih vlakana, a puno masnoća, postotak oboljevanja od ovih vrsta raka daleko je veći.

KAKO MOGU VLAKNA I MASNOĆE UTICATI NA POJAVU RAKA?

Nemamo još sve odgovore na to pitanje, ali znamo da na razvoj raka utiču karcionogeni - hemijski nadraživači koji s vremenom mogu izazvati bolesne, karcinogene promene u telu. Uzmimo kao primer žučne kiseline. Količina žuči koju će organizam proizvesti zavisi od količine masnoća koju u organizam unesemo hranom. U sistemu za varenje neki sastojci žuči mogu stvoriti nadražujuće karcinogene materije. 

Što se duže ovi sastojci zadržavaju u debelom crevu, to se više njegov zid nadražuje. Zato su biljna vlakna vrlo va`na. Naime, kod ishrane siromašne vlaknima, progutana hrana sporo prolazi kroz creva; često joj je potrebno tri do pet dana da se u potpunosti svari i dovrši svoje putovanje kroz sistem za varenje. Većina vlakana, s druge strane, upija vodu poput sunđera. To pomaže bržem punjenju creva i podstiče ih na pojačanu aktivnost. Kada se čovek hrani zdravim namirnicama sa mnogo vlakana, njihovo varenje traje svega 24 do 36 sati. Time dobijamo dvostruko pozitivan učinak. Skraćuje se vreme izlaganja sluzokože creva nadražujućim materijima, a istovremeno se, zahvaljujući sposobnosti vlakana da veću vodu i njihovom svojstvu izolovanja, razređuje koncentracija tih štetnih materija u crevima.

JESU LI I DRUGE ŽIVOTNE NAVIKE POVEZANE SA RAKOM? 

Obilata upotreba alkohola povećava rizik od raka jednjaka i gušterače, a taj se negativan učinak još više pojačava pušenjem. Prekomerna telesna težina povećava rizik od raka dojke, debelog creva i prostate. Takođe je vrlo štetno izlaganje azbestu, otrovnim hemikalijama i pasivnom pušenju. 

Zapravo, kad bismo vodili računa o samo pet rizičnih faktora povezanih sa načinom života i prihvatili nepušenje, apstinenciju od alkohola, vežbanje, vegetarijansku ishranu siromašnu masnoćama, a bogatu vlaknima, kao i održavanje idealne telesne težine, mogli bismo sprečiti, po nekim procenama, i do 80% slučajeva raka koji danas haraju našom zemljom. Umesto da svaka četvrta osoba među nama umire od raka, taj bi se rizik mogao svesti na svega svaku dvadesetu osobu. A to nije neostvariv san.

PRIMENA

Faktori povezani s načinom života poput pušenja, gojaznosti, uživanja alkohola, telesne neaktivnosti i ishrane bogate proizvodima životinjskog porekla i masnoćama smatraju se odgovornima za nastanak i do 8O% svih slučajeva raka.

Dr Hans Dil