Odmarate li se dovoljno?

Danas je život ubrzan, uzbudljiv i iscrpljujuć. Nesanica je epidemična. Ljudi gutaju milione tableta sedativa i sredstava za umirenje, željni odmora kojim bi obnovili snage.
ZAŠTO SAM STALNO UMORAN?

Možda ste bolesni, prehladili ste se ili imate gripu pa vam to oduzima snagu? Ili ste možda depresivni? Međutim, mnogo češći odgovor na ovo pitanje, kod inače zdravih Ijudi, leži u načinu i tempu njihovog života. Naime, oni rade na poslovima koji zahtevanju višesatno sedenje, podvrgnuti su pritisku posla koji treba obaviti na vreme, kao i mnogim drugim emocionalno iscrpljujućim problemima. Takve se osobe vrlo često ne osećaju odmorenima niti kada ujutru ustanu iz kreveta. S druge strane, danas jako malo Ijudi proživljava dan bez veštakih podsticaja u obliku popijene crne kafe, indijskog (ruskog) čaja ili kola pića. Kofein koji se u njima nalazi stimulativno deluje na rad centralnog nervnog sistema i prikriva postojeći umor čoveka. Taj stimulans takođe uzrokuje nesanicu.

ŠTA KAŽETE O HRONIČNOM UMORU?

U tom stanju osoba, osim umora i nedostatka energije, oseća i sve veću razdražljivost. Vrlo brzo se rasrdi i više nema strpljenja. Za sve što čini ulaže mnogo više napora nego pre i na kraju joj i najjednostavniji poslovi izgledaju nesavladivi. Umor se očitava i u nedostatku kreativnosti. Moć prosuđivanja opada i nema korisnosti pri radu. Ako se osoba u tom stanju ozbiljno ne odmori, umor će izazvati krajnju iscrpljenost i ozbiljnu depresiju. 

KOLIKO ODMOR MOŽE POMOĆI U TAKVOM STANJU?

- Odmor omogućava oporavak vašeg tela i uklanjanje otpadnih materija iz njega. Za to vreme se obnavljaju zalihe različitih enzima u organizmu, kao i sama energija. 

- Odmor pomaže bržem zaceljivanju ozleda, infekcija i drugih negativnih stanja u vašem telu, uključujući stres i emocionalne traume. 

- Odmor jača imunološki sistem vašeg organizma i tako pomaže u zaštiti od bolesti. 

- Pravilan odmor može vam produžiti život. U jednoj studiji o zdravstvenim navikama koja je obuhvatila veliki broj ljudi, sprovedenoj pre nekoliko godina, ustanovljeno je da je kod onih koji spavaju sedam do osam sati noću manji postotak smrtnosti nego kod onih koji u proseku spavaju manje.


KOLIKO JE MENI POTREBNO ODMORA?

Ljudima su potrebne različite vrste odmora, a opuštajući noćni san je nezaobilazan. Novorođenčad spava 16 do 20 sati dnevno, dok je maloj deci potrebno 10 do 12 sati. Kod odraslih potreba za snom jako varira, ali je za većinu najbolje sedam do osam sati dnevno. Mnogim ljudima je takođe potrebna promena u tempu života. Tokom Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji je bila uvedena 74-satna radna sedmica, ali je uskoro ustanovljeno da to ljudi ne mogu izdržati. Nakon drastičnog smanjenja broja odrađenih sedmičnih radnih sati i dužeg eksperimentisanja, ustanovljeno je da 48-satna radna sedmica, sa redovnim pauzama i jednim sedmičnim danom odmora, daje maksimalnu produktivnost u radu. Poznato je, osim toga, da su s vremena na vreme potrebni duži periodi odmora. Produženi vikendi i godišnji odmori takođe su pokazali svoju vrednost za oporavak organizma.

ŠTA MISLITE O SREDSTVIMA ZA SPAVANJE?

Za vreme prirodnog spavanja stalno se izmenjuju faze plićeg i dubljeg sna. Spavanje uz pomoć lekova, iako pruža dobrodošlo stanje nesvesnosti, ne sadrži ove faze sna. Takve se osobe ujutro ne mogu osećati potpuno osvećenim i osnaženim, čak ako im se čini da su dobro prospavale noć. U izuzetnim situacijama sredstva za spavanje mogu biti korisna; međutim, ona će, ukoliko se uzi maju tokom dužeg vremenskog razdoblja, doprineti hroničnom umoru. Neki ljudi koriste alkoholna pića za opuštanje i lakše spavanje. Ali ni san nastao na takav način ne obnavlja snage kao prirodan san.

KAKO IMATI DOBAR SAN?

- Tokom radnog vremena pravite češće pauze. Hodajte okolo, popijte čašu vode i duboko dišite. 

- Dnevno aktivno vežbajte 30 do 60 minuta. Vežbanje opušta, obnavlja energiju, pomaže u uklanjanju depresije kao i nervne napetosti. 

- Nastojte što je moguće redovnije ići na spavanje, ustajati, jesti i vežbati. Telo napreduje kada je izloženo redovnom ritmu. 

- Večerajte najmanje četiri sata pre odlaska na spavanje. Prazan, neopterećen želudac pripomoći će kvalitetnijem odmoru. 

- Pokušajte leći u mlaku (ne vruću) kupku. Ona je korisna za opuštanje. 

- Razmišljajte o svemu dobrom što ste doživeli u životu. Ispunite um zahvalnošću i zahvaljivanjem. 

- Čista savest i zahvalan um najbolji su jastuci za spavanje. Odmor je vrlo važan deo životnog ritma i preko potreban uslov za dobro zdravlje. Ne radi se o luksuzu slobodnog vremena. Nemojte svom organizmu uskraćivati tu njegovu veliku potrebu.

NEKOLIKO SAVETA KOJI ĆE VAM POMOĆI DA LAKŠE ZASPITE:

- Idite u krevet i ustanite svakog dana u isto vreme. 

- Izbegavajte upotrebu kofeina. 

- Ne uzimajte alkohol kao sedativ. On posle, tokom noći, uznemirava mozak. 

- Vežbajte rano ujutru ili poslepodne, najkasnije tri sata pre odlaska na spavanje.

Dr Hans Dil