Zdrava ishrana



Broj vegetarijanaca naglo se povećava čak i u razvijenom svetu - samo u Sjedinjenim Američkim Državama ima ih više od 16 miliona. Nekada proglašavani fanaticima ili ostatkom hipijevskog pokreta, danas su to poštovani ljudi. Smatra se da su zdraviji od ostale populacije i da je njihova ishrana ekološki prihvatljivija.

VEGETARIJANAC - ČEMU TAKVA MUKA I ODRICANJE?

Sedam od deset stanovnika razvijenog sveta pati i prerano umire od triju ubojitih bolesti: koronarne bolesti, raka i moždanog udara. Prema savremenim naučnim saznanjima, nepravilan način ishrane jedan je od glavnih krivaca za takvo žalosno stanje. Posebno je štetno konzumiranje neumerenih količina zasićenih masnoća i holesterola. životinjski proizvodi su glavni izvor zasićenih masnoća i jedini izvor holesterola. 

Te se namirnice obično jedu na račun hrane bogate složenim ugljenih hidratima kao što su žitarice, mahunarke i povrće. Rizik čoveka koji jede meso, jaja i mlečne proizvode da dobije koronarnu bolest kreće se u proseku oko 45%. Rizik čoveka koji se odrekne mesa iznosi 15%, dok rizik od koronarne bolesti za vegetarijanca koji uz meso ostavi i jaja i mle~ne proizvode pada na samo 4%. Urednik časopisa Journal of the American Medical Association u kojem su objavljeni ovi postoci komentarisao je u uvodnom članku prednosti vegetarijanske ishrane sledećim rečima: “Potpuno vegetarijanska ishrana može sprečiti do 90% moždanih udara i 97% srčanih napada.” Dr. Dean Ornish, u želji da ove spoznaje iskoristi i u terapeutske svrhe, nakon mnogo brojnih pozitivnih iskustava objavio je rezultate svojih radova. U njima je dokazao kako ishrana jako siromašna masnoćama može izlečiti aterosklerozu čak i kod pacijenata čije su srčane krvne žile bile toliko začepljene da su bili kandidati za srčanu premosnicu (bajpas).

Rizik od raka prostate, dojke i debelog creva tri do četiri puta je veći kod onih koji svakodnevno konzumiraju meso, jaja i mlečne proizvode u upoređenju sa osobama koje te namirnice jedu štedljivo ili ih uopšte ne jedu. Osim toga, vegetarijanke imaju jače kosti i manje lomova, kao i manje gubitke koštane mase tokom starenja. Rezultati proučavanja dugovečnih vegetarijanskih naroda kao što su Hunze, koji su zdravi i aktivni do duboke starosti, u oštroj su suprotnosti sa krakovečnošću i sve većim postokom oboljevanja tradicionalnih Eskima, koji su uglavnom zavisni od životinjskih namirnica iz mora.

IMA LI OPIPLJIVIH EKOLOŠKIH POSLEDICA RAZLIČITIH NAČINA ISHRANE?

Prelaz na vegetarijanski način života uveliko bi smanjio pritisak na okolinu koji se događa zbog naše sadašnje ishrane usredsređene na meso. Zagađenje ekosistema kao posledica intenzivnog bavljenja stočarstvom veća su od svih drugih ljudskih i indus trijskih zagađenja zajedno. Preterana ispaša i intenzivno obrađivanje zemlje radi proizvodnje životinjske hrane u Americi svake godine doprinosi velikoj eroziji i nepovratnom gubitku oko šest milijardi tona vrednog obradivog sloja zemlje. Ali negativni učinci ishrane usredsređene na proizvode životinjskog porekla ostavljaju žalosne posledice i u drugim krajevima sveta. U Srednjoj Americi se, na primer, zbog toga svakodnevno nanosi nepopravljiva šteta globalnih razmera. Amerikanci pojedu godišnje više od stotinu hiljada tona junetine iz Srednje Amerike. Moćni zemljoposednici iz tih krajeva uništili su u tom području oko polovine površine kišnih prašuma pretvarajući ih u pašnjake, u želji da opskrbe sve raširenije lance proizvođača hamburgera. Za proizvodnju samo pola kilograma mesa za hamburgere potrebno je uništiti 5 kvadratnih metara kišne prašume.

ZAR SE TO NE OČITAVA I NA ZALIHAMA HRANE U SVETU?

Kada bi smo se odrekli mesne ishrane, mogli bismo žitaricama i mahunarkama kojima danas hranimo stoku ishraniti sve gladne ljude u svetu. Površina zemlje potrebna da se nahrani jedna osoba koja svoju ishranu zasniva na mesu mogla bi ishraniti dvadeset vegetarijanaca. Jedan hektar zemljišta daje samo 206 kilograma junetine, ali 22,5 tona krompira! Za proizvodnju jednog kilograma mesa od tovljenog goveda potrebno je utrošiti 10 kilograma žitarica i soje. Svakako se ne radi o isplativoj računici budući da na taj način dobijamo efikasnost od samo deset posto.

MOGU LI VEGETARIJANCI ZADOVOLJITI POTREBU ZA SVIM HRANJIVIM SASTOJCIMA?

Vrlo lako. Preporučena dnevna količina belančevina (RDA) iznosi 45 do 60 grama za odrasle, što je oko 10 do 15% ukupno unesenih kalorija. U junećoj šnicli dobijamo oko 25% kalorija u obliku belančevina. Sadržaj belančevina u žitaricama premašuje 10% ukupno unesenih kalorija, dok se količina belančevina u pasulju i grašku približava vrednosti od 25% ukupnih kalorija. Čak i povrće u proseku sadrži oko 20% kalorija u belanćevinama. Prema tome, u biljnim namirnicama ima dovoljno belančevina, a uz to su siromašne masnoćama, bogate biljnim vlaknima i ne sadrže holesterol. Studije svedoče da vegetarijancima koji se hrane raznolikim biljnim namirnicama nisu potrebne dodatne belančevine, gvožđe ili kalcijum.

HOĆE LI PRELAZ NA VEGETARIJANSKU ISHRANU UTICATI NA MOJI TEŽINU?

Ako mesnu ishranu zamenite krofnama, pomfritom i sličnim jelima bogatim masnoćama i šećerom, onda ćete se verovatno ugojiti. Međutim, ako se odlučite da jedete više prirodne hrane, jednostavno pripravljene i bez ovih kalorija lišenih hranljivih materija, izgubićete suvišnu težinu i stabilizovati je na zdravijem nivou.

IMA TE LI KAKAV PREDLOG U SLUČAJU DA SE ODLUČIM NA TAKVU PROMENU?

Neki se ljudi mogu prebaciti na vegetarijansku ishranu bez ikakvog problema, ali drugi to čine postepeno eliminišući prvo crveno meso, zatim piletinu, pa ribu i na kraju mlečne proizvode. Neko sebi može odrediti i jedan ili više bezmesnih dana u sedmici. Kako stičete iskustvo sa pripremanjem ukusnih vegetarijanskih jela, možete postepeno povećavati broj bezmesnih obroka. Prelaz na ishranu u kojoj je zastupljeno manje mesa ne mora zapravo značiti prelaz na nešto sasvim novo i drukčije. Mi već jedemo testeninu, pirinač, krompir i mnoge priloge od povrća. 

Napregnite svoju maštu. Uživajte u novim i raznovrsnim ukusima. Uštedite novac time što ćete se bolje hraniti. I uživajte u raznolikim ukusima i novom osećaju zdravlja, a ujedno i uštedite novac. Dokazi protiv upotrebe mesa svakim se danom nagomilavaju, kao što je to nekad bilo sa cigaretama. Pojam vegetarijanske ishrane se pokazuje kao najpravilniji i najzdraviji izbor vrhunske ishrane koja pruža dobro zdravlje, sprečava razvoj mnogih bolesti, omogućava dovoljno hrane za sve ljude na ovoj planeti i čuva ga od ekološkog uništenja. 

Vreme je da prestanemo klati svakodnevno - samo u Americi, devet miliona nevinih stvorenja zbog zadovoljavanja naših ukusa i izopačenog apetita. Učinite prvi korak prema vegetarijanskoj ishrani i počnite uživati u zdravijem životu.

PRIMENA

Danas vegetarijance više ne smatraju fanaticima i čudacima. Studije potvrduju da većina njih živi duže i zdravije, kao i da na planeti ostavljaju “mekše tragove” bez značajnog ekološkog zagađenja. Prelaz na bezmesnu ishranu može i za vas biti izazovna pustolovina koja vodi u bolje zdravlje i donosi zadovoljstvo.

VAŠ ZADATAK:

Meso može biti opasno po vaše zdravlje. Počnite ga izostavljati iz ishrane tako što ćete nabaviti vegetarijanski kuvar i sami pripremati ukusne i zdrave obroke.

Dr Hans Dil