Artritis, preventiva i lečenje

Artritis je hronična bolest koja se ni uz dobre medicinske tretmane ne može izlečiti. Zato je izumljeno na stotine narodnih lekova koji “rešavaju” taj problem. U novije su vreme sve brojnije nepotvrđene i skupe, često nadrilekarske terapije koje beskrupulozni trgovci nude nesrećnim patnicima od artritisa. Oni će, pak, potrošiti svoju ušteđevinu i isprobati sve što se nudi da bi olakšali svoje tegobe.

KAKO BISTE DEFINISALI ARTRITIS?

Artritis je opšti pojam koji označava mnoge bolesti ili patološke procese koji napadaju zglobove. Prema jednoj proceni oko 40 miliona Amerikanaca pati od nekog oblika artritisa. Naši zglobovi, tetive i mišići upotrebom se troše i treba ih stalno obnavljati, a taj se proces obično odvija tokom spavanja. Da bi se bilo koji deo tela obnovio, potreban mu je nesmetani pristup kiseonika i hranljivih materija. Kada je krvna cirkulacija u području zglobova neadekvatna, tetive slabe, količina tečnosti u zglobovima se smanjuje, a hrskavica se troši.

KOJI JE NAJUOBIČAJENIJI OBLIK ARTRITISA?
   
Najčešći oblik artritisa je osteoartritis koji je u određenoj meri gotovo sveopšte prisutan kod starije populacije. On se, međutim, može pojaviti i nezavisno od životne dobi nakon povreda ili zbog preteranog trošenja zglobova, što se često događa u fudbalu. Artritis koji je posledica povreda poznat je pod imenom traumatski artritis. Do osteoartritisa obično dolazi kada dotok krvi u zglob nije dovoljan za nesmetano obavljanje njegovih funkcija. Kao što će srce oslabiti i na kraju stati kada aterosklerotična naslaga i ugrušak začepe koronarne arterije, tako i zglobovi propadaju kada se krvne žile koje ih opskrbljuju suze ili začepe. Zbog toga osteoartritis u većini slučajeva reaguje na poboljšanje krvotoka koje se javlja kao posledica smanjenja količine holesterola u krvi, redovnog vežbanja i hidroterapije (tretmani vodom). Osteoartritis zglobova koji su inače pod opterećenjem telesne težine kao što su oni u kičmi, kolenima i kukovima, obično se pogoršava sa gojaznošću. Kao što svaki most ima ograničenje tereta koji može podneti, tako je i sa zglobovima. Najuobičajeniji simptomi osteoartritisa jesu bol i ukočenost koji se smanje kada se zglobovi zagreju aktivnošću.

DA LI ARTRITIS UZROKUJE BOL U LEĐIMA?

Bol u leđima pogađa više oko 5 miliona Amerikanaca - četvoro od pet odraslih osoba patiće kad-tad od njega u svom životu. Problemi sa leđima zauzimaju važno mesto jer su značajan uzrok invalidnosti, propuštenih radnih dana i mnogih sudskih tužbi. Iznenađujuća je činjenica da su gotovo 80% onih koji pate od bolova u leđima žrtve previše napetih ili nedovoljno korištenih mišića. Prenapregnut mišić može se iznenada stegnuti ili zgrčiti, zbog čega nastaje tvrda čvornovata masa koja oštrim bolom upozorava na novonastali problem. Deset posto slučajeva bolova u leđima prouzrokovano je osteoartritisom ili problemima sa diskom. 

Zapravo je jako malo ljudi koji pate od bolova u leđima zbog neke ozbiljne povrede. Kada se pojavi bol u leđima, važno je da čovek isključi ozbiljniju povredu pre nego bilo šta preduzme. Ukoliko se ne radi o težoj ozledi, najvažnije je ne učiniti ono što biste najradije učinili - leći na mekan ležaj. Odmarajte se dan, najviše dva nakon povrede ili pojave bola. U toj fazi mogu pomoći oblozi od leda i lekovi za opuštanje mišića, kao i nesteroidni protivupalni lekovi koje će vam prepisati lekar. Nakon toga dolazi trenutak kada trebate stati na noge i započeti sa hodanjem. Hodajte uprkos bolovima. Specijalisti za leđne bolesti kažu da bi duže vreme odmaranja donelo više štete nego koristi, jer mirovanje naglo oslabljuje leđne mišiće. Tokom produženog odmora čovek gubi kondiciju, a nakon dužeg mirovanja čak i slabija aktivnost može oštetiti ili oslabiti mišiće koji tada jedva da mogu nositi vlastitu težinu.

Srećom, u većini slučajeva bol u leđima nestaje sam po sebi u roku od četiri do dvanaest sedmica. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći u sprečavanju nastanka ili povratka bolova u leđima:

- Nemojte dopustiti povećanje telesne težine - to je najveća usluga koju možete učiniti svojim leđima.
- Izbjegavajte cipele sa visokim potpeticama (iznad 2,5 centimetra). One naginju karlicu i remete uravnoteženost kičme. 
- Ojačajte leđne i trbušne mišiće posebnim vežbama. Hodajte, plivajte ili trčite najmanje pet puta sedmično po dvadeset minuta. 
- Hranite se namirnicama siromašnim masnoćama, a bogatim vlaknima da biste pobolčali cirkulaciju. Na taj način krv bogata kiseonikom i hranljivim sastojcima može dopreti do problematičnih podruja. - Popijte svakodnevno dovoljne količine čiste vode. Ove su mere važne za prevenciju svih vrsta artritisa kao i bola u luđima.

ŠTA JE SA BOLNIM; NATEČENIM NOŽNIM PALCEM?

Najčešće je to znak bolesti koja se zove giht i koja je od starine asocirala na život u izobilju uz prebogate obroke, a premalo telesne aktivnosti. Još uvek u starim istorijskim knjigama možete pronaći slike kraljeva koji, s nogom podignutom na klupici, štite svoj bolni nožni palac. Ponekad bi obolela osoba kraljevskog porekla bila poslana da živi i radi sa seljacima. Ta je mera često bivala vrlo delotvorna budući da bi jednostavna ishrana i aktivniji život pripomogli povlačenju bolesti. Danas znamo da neki metabolički problemi mogu da podstaknu razvoj gihta. Međutim, takođe nam je jako dobro poznato kako se ta bolest može držati pod kontrolom pojednostavljenjem ishrane i eliminacijom štetnih purina (nastalih uglavnom raspadom belančevina životinjskog porekla), kao i normalizacijom telesne težine.

ŠTA JE SA CRVENIM NATEČENIM ZGLOBOVIMA?

Verovatno se radi o reumatoidnom artritisu. Ova se vrsta artritisa razlikuje od osteoartritisa po tome što je uzrokuju upalni procesi u zglobovima koji su popraćeni crvenilom, oteklinama, bolovima i povišenom temperaturom, a nemaju veze sa povredama, trenjem ili trošenjem. Reumatoidni artritis je autoimuna bolest kod koje se akutni napadi javljaju tokom niza godina uzrokujući nastanak čvorića koji postupno koče i izobličavaju zglobove, posebno one na ručnim zglobovima i prstima. Ta je bolest srodna sa astmom, polenskom groznicom, ekcemom i drugim alergijskim bolestima. 

Za reumatoidni artritis je odavno poznato kako je usko povezan sa telesnim imunološkim (odbrambenim) sistemom. Naime, takozvani imuni kompleksi belančevinaste građe kod te bolesti talože se u zglobovima i imaju ključnu ulogu u značajnom uništavanju hrskavice. Danas znamo da se ovi belančevinasti antigeni (izazivači alergija) mogu upiti iz hrane kroz sluzokožu tankog creva u kompletnom stanju, bez prethodne razgradnje. Kao takvi oni uzrokuju pomenute probleme. Smatra se da su u celoj ovoj priči važne prehrambene navike budući da epidemiološka istraživanja ukazuju na to da seosko stanovništvo u nerazvijenim zemljama vrlo retko oboljeva od reumatoidnog artritisa, za razliku od mnogo učestalije pojave te bolesti među njihovim urbanim sunarodnjacima. Druge studije su pokazale da se kod bolesnika smanjuje ukočenost i bol u zglobovima kada se hrane namir nicama koje inače ne izazivaju alergijske reakcije. Osim spomenutih činjenica, važne su i promene u načinu života koje inače podstiču poboljšanje cirkulacije. 

Najbolji dugoročni rezultati viđeni su kod pacijenata koji su bili voljni da prihvate vrlo strogu vegetarijansku ishranu (bez upotrebe bilo koje namirnice životinjskog porekla). To ne iznenađuje ako znamo da je mleko najčešći uzrok alergija na hranu, iza kojeg odmah slede jaja. Studije su, na primer, pokazale da samo tokom varenja kravljeg mleka može u telu nastati više od stotinu različitih antigena (izazivača alergija). Borite se za svoje zdravlje. Budite uvek telesno aktivni. Osobe koje u životu napreduju jesu one koje aktivno nastoje da izvrše pozitivne, trajne promene u svom načinu života.

PRIMENA

Uprkos nizu različitih oblika artritisa, evo nekoliko opštih načela koja će se u većini slučajeva pokazati delotvornim: 

1. Verovatno najvažnije što možete učiniti jeste normalizacija telesne težine. Svaki nepotrebni kilogram povećava opterećenje glavnih nosivih zglobova - kukova, kolena i kičme. 

2. Jednostavna ishrana, siromašna masnoćama, a bogata vlaknima, poboljšava cirkulaciju u zglobovima. S vremenom ona može pomoći da se neke sužene krvne žile otvore. Izbacite tri sedmice iz svoje ishrane sve mlečne proizvode i pratite reakciju. 

3. Redovno aktivno vežbajte najmanje pet puta sedmično da biste održali snagu mišića. Oslabeli mišići nedovoljno štite zglobove. Kada su zglobovi bolni, idealno je plivanje i vežbanje u vodi. 

4. Opterećujte napadnute zglobove samo onoliko koliko to dopušta njihov dotok krvi. U sprečavanju hronične invalidnosti vrlo je važno odmaranje za vreme akutnog napada, ali i brzo vraćanje u aktivno stanje nakon toga. 

5. Lekovi kao što su analgetici, relaksansi za mišiće i nesteroidni protivupalni lekovi mogu pomoći, posebno za vreme akutne faze. Steroidna terapija takođe može pružiti dramatično poboljšanje, ali se ona ne sme koristiti na duge staze jer tada obično čini više štete nego koristi. 

6. Ako je degeneracija zgloba uznapredovala, ponekad se pribegava zahvatima imobilizacije ili ugradnje veštačkog zgloba. Postoje i hirurški zahvati kojima se mogu ispraviti deformiteti i popraviti oštećenja.

Dr Hans Dil