Osteoporoza i preventiva


Da li se obični, svakodnevni kalcijum pretvorio u galantnog gladijatora koji može da izbavi lepu devojku od krhkih kostiju, slomljenog kuka i deformisane kičme? Proizvođači kalcijuma i mlečna industrija žele da nas u to uvere. Međutim, osteoporoza je u svojoj suštini mnogo složenija pojava

ŠTA JE OSTEOPOROZA?

Osteoporoza (doslovno porozna kost) neprimetno i bezbolno razara kosti miliona muškaraca i žena širom razvijenog sveta. U Americi od te bolesti pati 25 miliona ljudi. lako su kosti tih osoba nekad bile čvrste i snažne, one postepeno postaju sve tanje i krhkije, dok njihova unutrašnjost biva sve mekša i šupljikava. Takve promene direktno utiču na njihovu pojačanu lomljivost zbog čega se u praksi ustalio izraz lomljive kosti kojim se označava to stanje. Osteoporoza uzrokuje brojne lomove kostiju, a godišnji bilans u Americi je 1,3 miliona lomova. Slomljeni kukovi mogu onesposobiti osobu za samostalan život i često završavaju smrću. Sitni lomovi unutar kičme su, sa druge strane, ponekad i bezbolni, ali mogu smanjiti visinu čoveka za preko deset centimetra. Zakrivljenost kičme koja nastaje kao posledica, može dovesti do pogrbljenosti.
KAKO SE OSTEOPOROZA RAZVIJA?

Normalne, zdrave kosti sve do trideset pete godine života povećavaju čvrstoću i opseg. Tada proces polako počinje da se kreće u suprotnom smeru, pa kosti svake godine pomalo gube na masi. Ovaj gubitak se ubrzava kod žena nakon menopauze i može potrajati još sedam do petnaest godina. Ako su prisutni i drugi rizični faktori, slabljenje kostiju je sve brže i razvija se pravo bolesno stanje. Iako se osteoporoza obično smatra bolešću starijih žena, 20% žrtava su muškarci.

KAKO MOGU DA ZNAM DA LI IMAM OSTEOPOROZU?

Ne možete to saznati bez stručne pomoći - bar ne dotle dok ne slomite neku kost ili vam se visina ne počne smanjivati, a tada je bolest već dosta napredovala. Najbolje je mnogo pre potražiti pravu dijagnozu kod lekara u za to specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Ako ste srednje ili starije životne dobi i imate dva ili više od sledećih rizičnih faktora, trebali biste otići na pregled: 
- sedelački način života 
- rana menopauza 
- hronična upotreba kortikosteroida 
- uživanje cigareta, kofeina ili alkohola 
- uobičajeni način ishrane bogat životinjskim belančevinama, solju i fosforom. 
Mršavi belci i Azijati koji žive zapadnjačkim načinom života osetljiviji su od drugih rasa, verovatno zato što su im kosti i inače manje i tanje.

KAKO SE OVA BOLEST MOŽE LEČITI?

Postoji nekoliko vrsta terapija: Terapija estrogenom. Ona usporava slabljenje kostiju, ali povećava rizik od raka materice i dojke, tromboflebitisa (krvnih ugrušaka) i bolesti žučnog mehura. Estrogen takođe može pogoršati dijabetes i hipertenziju. Tokom godina neke od gore spomenutih neželjenih posledica upotrebe estrogena pokušavale su se ublažiti dodavanjem progesterona. Najnovije studije, međutim, pokazuju da su se time negativne posledice čak i pogoršale, pa je takva hormonalna terapija ponovno napuštena. Danas se još uvek suočavamo s mnogo nesigurnosti i nejasnoća po tom pitanju i zato se estrogen više ne koristi u svrhu spreчavanja osteoporoze (ukoliko ne postoje i neki drugi razlozi za njegovu primenu). 

Vitamin D. Da bi telo moglo pravilno iskoristiti kalcijum, potreban je vitamin D. Ali, većina Amerikanaca, kao i stanovnika drugih ekonomski razvijenih zemalja, dobija ga više od stvarnih potreba organizma; dodaci se, generalno gledajući, nisu pokazali posebno korisnim. 

Kalcijum. Različita stručna tela širom sveta preporučuju dnevni unos kalcijuma u količini od 800 do 1500 mg. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje samo 500 mg dnevno zbog toga što nigde u svetu nikad nije dokumenovan slučaj pravog nedostatka kalcijuma, čak niti kod osoba koje su uzimale samo 300 mg dnevno. 

Lekovi. Poslednjih se godina proizvode i posebni lekovi kojima se jačaju kosti kod već nastale osteoporoze, čime se smanjuje rizik od preloma. Vežbanje. Kosti neće odebljati niti ojačati bez redovne vežbe uz određeno opterećenje. Da bi u sebi zadržale minerale, kosti treba pritiskati, gurati, vući i uvrtati protiv sile teže. Uticaj sile teže dobro se očitovao na prvim astronautima. Iako su za vreme boravka u svemirskim prostranstvima marljivo vežbali mišiće, njihove su kosti nakon povratka na Zemlju pokazale zaprepašćujuće osteoporotične promene. Naime, iako su gotovo sve vrste aerobnih vežbi korisne za telo, kostima je potrebno da ih svakodnevno dobro “protresemo”, odnosno podvrgnemo opterećenju. 

- Ako pušite, prestanite! Učinićete veliku uslugu svojim kostima. 
- Smanjite količinu belančevina životinjskog porekla, soli i kofeina u ishrani. Izgleda da je osteoporoza bolest izobilja i preterivanja, a ne oskudice. To je, bez sumnje, vrlo složena bolest koja je u velikoj meri povezana s naшim prehrambenim navikama. Naša standardna ishrana, bogata životinjskim belančevinama, solju, fosforom (meso, neka gazirana pića) i kofeinom, dovodi do ispiranja kalcijuma iz kostiju i njegovog izbacivanja iz tela preko mokraće. Čini se da ovakvi gubici uzrokovani načinom života nadmašuju svu količinu kalcijuma uzetog preko hrane ili tableta.

IMATE LI DOKAZA ZA TAKVU TVRDNJU?

Ishrana Eskima vrlo je bogata belančevinama (250 do 400 grama dnevno) i kalcijumom (1500 do 2500 miligrama dnevno). Uprkos visokom unosu kalcijuma i fizički vrlo aktivnom načinu života, njihova stopa oboljevanja od osteoporoze je među najvišim na svetu. S druge strane, pripadnici plemena Bantu u Africi dnevno konzumiraju prosečno 47 grama belančevina i manje od 400 miligrama kalcijuma koji dobijaju pretežito iz biljnih namirnica. Pa ipak, uprkos tome, i činjenici da žene tog plemena u proseku donesu na svet desetero dece, čime ozbiljno troše svoje količine kalcijuma, oni ne oboljevaju od osteoporoze. Međutim, pripadnici istog plemena koji su se uselili u SAD i prihvatili američki način ishrane imaju stopu osteoporoze sličnu stopi američkog stanovništva.
ŠTA REĆI O PREVENCIJI?

Pripadnici mnogih naroda širom planete unose prosečno 400 miligrama kalcijuma dnevno u svoj organizam i kod njih se ne primećuju nikakvi znakovi osteoporoze. Neobično je i paradoksalno što je osteoporoza postala epidemija baš u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je konzumacija mlečnih proizvoda bogatih kalcijumem i tableta kalcijuma najviša u svetu. Istovremeno, stanovnici te zemlje svakodnevno pojedu dva do tri puta više belančevina nego što im je potrebno. Smanjenje uzimanja belančevina na preporučenu dnevnu količinu (RDA) od 50 do 60 grama dnevno, uz svakodnevno aktivno vežbanje i zdravu ishranu siromašnu solju, fosforom i kofeinom, najviše obećava u bitci protiv krhkih i lomljivih kostiju.

Tabela 1 prikazuje uobičajene izvore kalcijuma. Primetite kako su oni istovremeno bogati belančevinama. Sa ovim namirnicama ćete dobiti značajnu količinu kalcijuma, ali ćete ga još mnogo više izgubiti kada telo bude moralo da reći problem prevelike količine unesenih belančevina životinjskog porekla. 

Tabela 2 nabraja dobre izvore kalcijuma. U njima možemo zapaziti umerene količine belančevina. Ove namirnice takođe sadrže veoma malo masnoća i nemaju ni grama holesterola.
KOLIKO SU VAŠE KOSTI ČVRSTE?

Pokušajte da smanjite upotrebu mesa i mlečnih proizvoda koji vam zbog velike količine belančevina oduzimaju kalcijum iz tela. Umesto toga, okrenite se izvorima kalcijuma koji su siromašni belančevinama. To su integralne žitarice, tamno lisnato povrće i mahunarke.

Dr Hans Dil