Veštački zaslađivači


Šta je sa veštačkim zasladjivačima, kao što je "nutrasvit" ili "aspartam"? U javnosti se često govori da slatkiši mogu da se jedu ako su zasladjeni vestačkim zasladjivačima, i da se tako mogu izgubiti kilogrami. Tada u telu nastaje ozbiljan problem. Na primer, kad uzmete da jedete jabuku, vaš jezik će prepoznati ukus slatkog. Onda čulo ukusa kaže mozgu da dolazi šećer, pa mozak naredi pankreasu da pokrene mašine jer dolazi šećer. I pankreas luči insulin da bi bio spreman za dolazak šećera. To se dešava čim okusimo slatko. Dok god žvaćemo, pankreas priprema sve više insulina. Čim progutamo jabuku, insulin je već tu da se suoči sa šećerom. Telo se tako vraća u normalu. 
Kada uzimamo veštačke zasladjivače iz gaziranih pića, marmelade (a stavljaju se skoro svuda), čulo ukusa opet kaže mozgu da stiže šećer. Mozak poručuje pankreasu da pokrene svoje mašine. Pankreas onda priprema insulin. I tako vi malo žvaćete, progutate veštački zasladjivač, i kad on stigne u želudac insulin se pita: "Gde je šećer?" A onda poručuje mozgu: "Ovde nema šećera!" A mozak kaže jeziku: "Slagao si me, nema šećera!" A jezik i dalje govori: "Ma, pripremi taj insulin, osetio sam šećer!" I mozak u panici viče: "Pripremite insulin!" A pankreas nastavlja: "Ovde nema šećera." I tako telo dospeva u panično stanje, jer je tek sada shvatilo da je u njemu strana supstanca. 

Svi naši unutrašnji organi prepoznaju hranu koja je zdrava. Zato telo zna šta da radi ako u njega udje šećer, protein ili složeni ugljeni hidrat. Ali kada veštački zasladjivač kojeg je stvorio čovek udje u organizam, telo je u panici. Nastaje zbrka i haos u organizmu. Telo i dalje kaže: "Ma zaboravi, ovde nema šećera." I tako prestaje lučenje insulina. I kada sledeći put uzmete jabuku, i čulo ukusa obavesti mozak da dolazi šećer, i mozak naredi pankreasu da pripremi insulin, pankreas će reći: "Čekaj malo. Poslednji put kad sam to uradio ovde nije bilo šećera. Ovog puta neću stvarati insulin." I kada šećer dospe u krvotok, telo upada u opšti šok: šećer je u krvi, potreban je insulin. Pankreas počinje da radi, a telo se buni što nije na vreme uradio svoj posao. 

Naši organi razgovaraju, komuniciraju medju sobom. Da to ne rade mi ne bismo bili živi. Svi saradjuju. Čulo ukusa govori mozgu kakvu hranu žvaćete da bi pripremio u želudcu kiselinu i odgovarajuće enzime. Kada se posečete, telo nalaze da se krv zgruša. Telo stalno komunicira. I kada prevarimo naše telo veštačkim zasladjivačem, telo dospe u stanje zbunjenosti i ne zna šta da čini. Ovakva hrana je laž. Svi vestački ukusi i boje su laži koje stvaraju zabunu i haos u našem organizmu i telo dolazi u stalno stanje straha. Ako bih morao da biram, radije bih jeo šećer nego veštačke zasladjivače, ali bih više trčao i vežbao. Ljudi koriste veštačke zasladjivače da bi smršali, ali mi možemo smanjiti unos kalorija u organizam na mnogo bolji način, na primer, ako smanjimo upotrebu margarina i maslaca na hlebu. 

Dr Pol Volk