Imate li problema sa holesterolom?


Šta može normalnu, potrebnu, zdravu stvar pretvoriti u opasnog ubicu? Kako nešto što pomaže pri stvaranju polnih hormona, izgradnji snažnih kostiju i uravnoteživanju reakcije organizma na stres ujedno onemogućuje dotok kiseonika i oštećuje vitalne organe i tkiva? Holesterol je s jedne strane dobrotvor, a s druge veliki zlikovac. Iako bez njega ne možemo živeti, on nas u velikim količinama ubija. Nivo holesterola u krvi jedan je od najvažnijih faktora u određivanju rizika oboljevanja od srčanih bolesti. Osoba s nivoom holesterola u krvi od 6,8 mmol/l ima četiri puta veću mogućnost srčanog napada sa smrtnim ishodom od osobe čiji je holesterol niži od 5,6 mmol/l. A 5,6 je daleko od idealnog! Svakih 10% povišenja nivoa holesterola u krvi prati povećanje rizika od srčanog napada za 30%.

ZAR NIVO HOLESTEROLA U KRVI NIJE NASLEDAN?

Retke su osobe sa genetskim poremećajima vezanima za holesterol. Najčešće nivo holesterola u krvi određuju faktori vezani za ishranu. Zavisno od onoga šta jedemo, nivo holesterola se značajno podiže ili spušta, a te promene mogu potrajati i sedmicama.

KOLIKO VISOK NIVO HOLESTEROLA UZROKUJE SRČANE NAPADE?

Holesterol postepeno začepljuje vitalne krvne žile koje hrane srce, a taj se proces naziva ateroskleroza. Većina srčanih napada povezana je sa naslagama koje su najčešće sastavljene od holesterola i masnoća. One su slične zakrpama na automobilskoj gumi, a stvaraju se kao reakcija organizma na oštećenja zidova krvnih žila uzrokovanih slobodnim radikalima, posebno onima koje nalazimo u oksidisanom holesterolu. Telo reaguje na takve podražaje dodavanjem sve brojnijih “zakrpa” u želji da zaštiti to područje, pa se naslage polako povećavaju. Time se smanjuje mogućnost protoka krvi i krvna žila se može s vremenom potpuno začepiti.

      
Kada je nivo holesterola ispod 3,8 mmol/l, moguća oštećenja na krvnim žilama brzo zarastaju i stvar se obično završava malim ožiljkom. Ali kada se njegov nivo popne iznad 4,6 mmol/l, LDL holesterol se počinje hvatati za zidove arterija i izaziva aterosklerozu (zadebljanje, ukrućenost i sužavanje žila, i stvaranje naslaga). Brojna istraživanja među različitim narodima širom planete obelodanila su činjenicu da je nivo holesterola u krvi najpouzdaniji pretskazivač začepljenja krvnih žila i ateroskleroze. Proučavanja brojnih grupa ljudi koje migriraju potvrđuju da je za razvoj tog procesa način življenja mnogo važniji od nasleđenih osobina pojedinca. Kad ljudi iz siromašnijih krajeva, koji su je dnostavnom ishranom bili zaštićeni od ateroskleroze, pređu u zapadnjačku kulturu i započnu sa preterivanjima u ishrani, njihov nivo holesterola u krvi se podiže i ubrzo se počinju razvijati iste bolesti krvnih žila kao i kod ostalih stanovnika Zapada.

ZAR HOLESTEROL NIJE PREKO POTREBAN TELU?

Naravno da jeste, ali ga mi ne moramo unositi od spolja. Jetra proizvede onoliko molekula holesterola koliko je telu potrebno. Međutim, prosečni stanovnik Zapada unese hranom dodatnih 400 miligrama nepotrebnog holesterola dnevno. Upravo je ovaj višak prehrambenog holesterola uzrok velikog dela čitavog problema.

KOJE NAMIRNICE SADRŽE HOLESTEROL?

Holesterol se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla. Namirnice biljnog porekla ne sadrže ni miligram holesterola. Eto, to je zaista jednostavno.

KOJA JE POŽELJNA KOLIČINA HOLESTEROLA U KRVI?

Mnogi naučnici koji proučavaju krvni sistem tvrde da će nivo holesterola ispod 3,8 mmol/l sačuvati ljude od ateroskleroze.

ZAR U KRVI NEMA VIŠE VRSTA HOLESTEROLA?

Holesterol nikada ne putuje krvlju sam – on ima razne “nosače”. Teži nosač je HDL (lipoprotein visoke gustine), poznat kao “zdravi” holesterol. HDL ima zaštitnu funkciju jer uklanja holesterol iz krvnih žila i prenosi ga u jetru koja ga ugrađuje u žuč. Što je HDL u krvi viši, to je zaštita bolja. Muškarci sa HDL-om iznad 1,9 mmol/l zaštićeni su od srčanih napadaja.

Jednostavan način procene rizika od srčanog infarkta jeste da podelimo ukupni holesterol sa HDL-om. Idealno bi taj rezultat trebao da bude manji od 4,0. Lakši nosač holesterola, LDL (lipoprotein niske gustine) jeste “loš i smrtonosan” holesterol. On u osnovi određuje brzinu kojom je se te čestice taložiti na zidove krvnih žila. Da bismo bili zaštićeni od tog procesa, vrednost LDL holesterola treba biti ispod 2,3 mmol/l. Iako ima još nekoliko drugih vrsta nosača holesterola, ova dva, HDL i LDL, najvažniji su među njima.

KAKO BISTE OBJASNILI IZRAZ OKSIDISANI HOLESTEROL?

Kad je holesterol izložen vazduhu, dolazi do njegove oksidacije, reakcije sa kiseonikom. Čak i mala količina tako izmenjenog holesterola može biti jako toksična i oštećuje zidove naših krvnih žila. Na tim se oštećenjima razvija ateroskleroza. Poznati izvori tog najštetnijeg holesterola jesu palačinke, krempite i sladoledi pripremljeni iz gotovih smesa, kao i parmezan i mast. Upotreba hrane bogate antioksidansima (biljne namirnice) doprinosi neutralizovanju ove vrste opasnih slobodnih radikala.

KOJI SU PRAKTIČNI NAČINI SNIŽAVANJA HOLESTEROLA?

Nivo holesterola u krvi u velikoj meri određuje ono što jedemo. Ako vam je ozbiljno stalo do toga da snizite svoj holesterol, držite se ovih smernica:

- Jedite manje holesterola. Smanjite uobičajeni dnevni unos holesterola od 400 miligrama na manje od 50 miligrama ili, još bolje, nemojte ga uopšte unositi u svoj organizam. To ćete postići tako što ćete značajno smanjiti upotrebu mesa, posebno iznutrica i kobasica, žumanca i većine mlečnih proizvoda. Idealno bi bilo te namirnice u potpunosti izostaviti iz ishrane. 

- Unosite mnogo manje masnoća. Zasišene masnoće i prerađene trans-masnoće podstiču jetru na neumornu, povećanu proizvodnjuholesterola. Ove masnoće su opasnije za podizanje nivoa holesterola u krvi nego holesterol koji uzimamo u hrani. Zasićene masnoće su na sobnoj temperaturi čvrste (maslac, mast) i nalaze se u velikom postotku u životinjskim proizvodima. Prerađene (hidrogenizovane) trans-masnoće nastaju kada se ulja delimično hidrogenizuju kako bi postala “mazivija”. Nalazimo ih u margarinima, većini maslaca od kikirikija i mnogim drugim prerađenim namirnicama. Višestruko nezasićene (tečne) masnoće ne podižu direktno nivo holesterola u krvi, ali su povezane sa nekim vrstama raka kod odraslih ljudi i prekomernom telesnom težinom. 

- Jedite manje životinjskih belančevina. Nivo homocisteina diže se nakon obroka bogatog životinjskim belančevinama. To povišenje je povezano sa porastom holesterola u krvi i sa povećanjem rizika oboljevanja od koronarne bolesti. 

- Jedite više hrane bogate vlaknima. Rastvorljiva vlakna, koja izobilno nalazimo u zobi, pasulju i voću, vezuju holesterol i žučne kiseline u crevima i sprečavaju njihov ulazak u krvotok. Konzumiranje većih količina ovih namirnica bogatih vlaknima može sniziti nivo holesterola u krvi za više od 10%. 

- Lekovi. Iako će optimalna ishrana smanjiti količinu holesterola u krvi jednako dobro kao i medikamentozna terapija, u proseku od 15 do 30% tokom četiri do osam sedmica, možda će za nekolicinu koja ne reaguje na te mere biti potrebni lekovi za snižavanje holesterola. O tome svakako treba porazgovarati sa lekarom.

METODE ZA POVEĆANJE HDL-A, DOBROG HOLESTEROLA:

- Ako pušite, odmah prestanite! 

- Po potrebi smanjite telesnu težinu. Smanjivanje upotrebe visokorafinisanih namirnica prepunih praznih kalorija kao što su vidljive masnoće i ulja, šećer i alkohol, u tome uveliko pomaže. 

- Svakodnevno se bavite fizičkom aktivnošću. Aktivna fizička aktivnost na svežem vazduhu poput brzog hodanja nezao bilazna je ukoliko želite da povećate HDL. 

- Jedite namirnice bogate antioksidansima i jako siromašne zasićenim masnim kiselinama (biljnu hranu) i prerađenim trans-masnoćama. Beli i crni luk mogu takođe povisiti nivo HDL-a. 

Zapamtite, holesterol u krvi je direktno pod uticajem onoga što pojedete. Ishrana jako siromašna masnoćama (ispod 15% kalorija), a bogata vlaknima, snižava nivo povišenog holesterola u krvi za 20 do 30% u roku od 30 dana u većini slučajeva. Ako ne znate kakve su vam vrednosti holesterola u krvi, nemojte hodati, odmah potrčite do najbližeg mernog mesta. Ako je vaš nalaz iznad 4,1 mmol/l, vreme je da se uozbiljite i poduzmete odgovarajuće mere.

Dr Hans Dil