Vežbe dubokog disanja


Mišićima je tokom vežbanja potrebna velika količina kiseonika. Zbog toga je tokom intenzivnih fizičkih vežbi potrebno duboko disati. Ipak, većina ljudi ne smatra da je potpuno očigledno da duboko disanje u ogromnoj meri utiče na mentalno  zdravlje.Jednostavan test koji se može uraditi u mnogim lekarskim ordinacijama je test zasićenosti kiseonikom. Sonda se postavi na prst ili ušnu resicu i meri se zasićenost krvi kiseonikom. 


Zasićenost krvi kiseonikom manja od 95 povezuje se sa smanjenom sposobnošću obavljanja složenih mentalnih zadataka. Kada osoba sedi u učionici, restoranu ili samo na kauču u društvu prijatelja ili gledajući televiziju, zasićenost krvi kiseonikom često pada na manje od 95%. To se može dogoditi čak i ako oni možda imaju savršeno zdrava pluća. Zašto se to dešava? Zato što ljudi ne dišu duboko, što se, opet, često povezuje sa lošim držanjem tela. Jedno istraživanje je pokazalo da niži nivo kiseonika štetno utiče na raspoloženje, a ima i neke druge posledice kao što je ukratko prikazano u tabeli:

Jedno drugo istraživanje bavilo se ispitivanjem nivoa kiseonika u krvi kod srčanih pacijenata i zdravih osoba, i tokom spontanog disanja i u periodima kontrolisanog disanja da bi utvrdili kako intenzitet disanja utiče na arterijsku zasićenost kiseonikom. Kontrolisano disanje od 3 do 15 udisaja u minuti povećavalo je nivo kiseonika u krvi, ali je idealan nivo kiseonika u krvi dostignut jedino tokom dubokog disanja od 3 do 6 udisaja u minuti. Da ne bi došlo do kratkog daha kada se udahne samo tri puta u minuti, ti udisaji zaista moraju biti veoma duboki. 

Pošto je, izgleda, nemoguće održati taj ritam od tri udisaja u minuti tokom uobičajenih dnevnih aktivnosti, dr. Bernardi, glavni autor ovog istraživanja, predložio je svojim pacijentima da dišu sporo i duboko tako što će tokom jednog sata u danu disati u ritmu od šest udisaja u minuti. To ne samo što je povećalo nivo kiseonika u krvi tokom fizičkih vežbi, već tokom čitavog dana. Još jedan propratni pozitivan efekat ovakvog načina disanja bila je i veća podnošljivost vežbanja kod pacijenata sa srčanim smetnjama kod pacijenata sa srčanim tegobama. Ovo poboljšanje bilo je dodatak drugim oblicima lečenja. 


Interesantno je to što je vrednost i važnost dubokog disanja koje mu pripisuju moderni istraživači bilo konstatovano još pre 100 godina: “Oni koji sede i stoje ispravljenih leđa mogu pravilno da dišu za razliku od onih koji nemaju pravilno držanje tela. Međutim, nastavnik treba svojim učenicima da ukaže na važnost dubokog disanja. Pokažite im kako pravilno funkcionisanje organa za disanje, koje pospešuje cirkulaciju krvi, osvežava čitav organizam. Ono poboljšava apetit, potpomaže varenje i daje sladak i miran san, okrepljujući na taj način naše telo i umirujući naš um. Dok im govorite o važnosti dubokog disanja, tražite od njih da to praktično i provere. Dajte im da rade vežbe koje će podstaći duboko disanje i postarajte se da im to pređe u naviku.”

Veoma je važno imati pravilno držanje tela, naročito za one koji su depresivni i ne umeju da se izbore sa stresom. Ja svoje pacijente podstičem da tokom fizičkih vežbi primenjuju tehnike dubokog disanja, a da tokom preostalog dela dana, kada svesno razmišljaju o svom disanju, pokušaju da dišu duboko, ritmom od šest udisaja u minuti. U početku će im za to biti potreban sat pomoću kojeg će meriti uzimanje vazduha svakih deset sekundi, no nakon nekog vremena, moći će to da rade i bez gledanja na sat. Ja preporučujem duboko disanje i tokom sprovođenja još jedne mere vezane za stil života – “terapije klasičnom muzikom”.

Dr. Nil Nidli
Podelite sa prijateljima
  

Nema komentara :

Objavi komentar

name='feedLinksBody'/>