Da li su nam potrebni dodatni vitamini i minerali?


Hiljade ljudi, u nastojanju da budu zdraviji, pune svoj organizam velikim količinama vitaminskih i mineralnih dodataka koji mogu biti opasni.

KAKVU ŠTETU MOŽE NANETI PRETERANO UZIMANJE VITAMINA I MINERALA?

Jedna od velikih, nenaučnih zabluda jeste misao da velike doze vitamina ili minerala mogu sprečiti razvoj ozbiljnih bolesti kao što su rak, srčane bolesti i osteoporoza. To, nažalost, nije istina. Naprotiv, velike dodatne doze tih tvari mogu omesti apsorpciju drugih hranljivih sastojaka. Na primer, velike količine gvožđa smanjuju apsorpciju cinka, dok velike doze cinka ometaju apsorpciju bakra. Nekoliko vitamina je topljivo samo u masnoćama. Njihovi viškovi se ne mogu izlučiti mokraćom iz tela, već se oni skladište u jetri. Toksične doze vitamina A (20 puta veća količina od preporučene) mogu izazvati snažnu glavobolju, suvu kožu i sluzokožu (raspucane usne), bol u zglobovima i gubitak kose. Kod trudnica koje uzimaju megadoze vitamina A postoji velika opasnost od oštećenja ploda.

Ostali vitamini topljivi u masnoći, uz vitamin A, jesu vitamin D, E i K. Velike doze (tri do pet puta veće od normalne) vitamina D oštećuju zidove krvnih žila i verovatno pospešuju stvaranje aterosklerotičnih naslaga. Postoje i vitamini topljivi u vodi (B-kompleks i C). Dugo se smatralo da oni ne mogu naneti nikakvu štetu jer telo sav višak izlučuje preko mokraće. Ali, to načelo je odbačeno 1983. godine kada je shvaćeno da megadoze vitamina B6 izazivaju poremećaje u nervnom sistemu i da prevelike doze vitamina topljivih u vodi navode organizam na njihovo pre veliko izlučivanje.

Osim toga, megadoze vitamina C su kod nekih ljudi stvorile bubrežne kamence. Još jedna bojazan i uzrok zabrinutosti leži u tome što su nam, zasad, nepoznate dugoročne posledice uzimanja megadoza različitih tvari. Izlažemo se velikim rizicima! Njihovo nepromišljeno unošenje može dovesti možda i do prave zavisnosti od tih supstanci koje se mogu kupiti bez recepta.

KOJI JE NAJSIGURNIJI UNOS VITAMINA I MINERALA?

Idealno bi bilo dobijati ih iz hrane. Prirodne namirnice pre pune su vitamina i minerala u količinama i oblicima koji dopuštaju organizmu da odabere i sebi uzme ono što mu je potrebno. Kada te sastojke odvojimo iz hrane i koncentrišemo ih, izlažemo se opasnosti od poremećaja prirodne ravnoteže prehrambenog lanca.

ZAR DODATAK VITAMINA NE POMAŽE KOD STRSA I POVEĆANE POTROŠNJE ENERGIJE?

Teško je pronaći dokumentovane naučne podatke koji bi potvrdili da dodaci vitamina i minerala daju ljudima više energije ili veću sposobnost savladavanja stresa. Ti mikronutrijenti nisu čarobni po svom delovanju. Ako ih uzmete i u jako velikoj količini, to neće ubrzati biološke reakcije organizma kao što ni višak benzina u rezervoaru automobila ne može ubrzati rad motora preko njegovih mogućnosti.

Energiju za sve telesne aktivnosti mi dobijamo iz hranljivih materija koje su za to predviđene (u prvom redu iz ugljenih hidrata). Vitamini i minerali nisu izvor energije našeg organizma. Iako su ovi mikronutrijenti potrebni za zdrav život i pravilno funkcionisanje mnogih fizioloških procesa našeg tela, dovoljan je njihov unos u vrlo malim količinama.

OPUSTITE SE I UŽIVAJTE

Svo sveže voće, integralne žitarice i povrće osiguravaju obilje hranljivih tvari. Ako svaki dan jedete više vrsta ovih namirnica, vaša potreba za vitaminima, mineralima i vlaknima biće podmirena na jednostavan način.


Dr Hans Dil