Kuhinjska so - oprez!


Kuhinjska so je neorganske prirode, što znači da nije ni biljnog ni životinjskog porekla, te ne sadrži enzime. Zadatak biljaka je da neorganske supstance iz zemlje pretvaraju u organske, pa kao takve predstavljaju međustanicu u našoj ishrani. Baš kao što ni čovek ni životinja ne mogu da žive od mlevenog kamena, gvožđa u prahu ili stakla u prahu, mi isto tako nismo u stanju da varimo ili apsorbujemo kuhinjsku so. Dokaz nalazimo u činjenici da je ljudski organizam izbacuje u nepromenjenom obliku.

Soli koja je čoveku potrebna (kuhinjska so to uopšte nije), ima dovoljno u sirovoj hrani. Da je za čoveka predviđeno da troši kuhinjsku so u bašti bi negde sigurno postojala biljka koja rađa kuhinjsku so. Ona se ne bi nalazila na 200 m ispod zemlje, odakle se kopa, ili u morskoj vodi iz koje se dobija destilacijom.

Upotreba kuhinjske soli izaziva žeđ. Tečnost je
neophodna da je oslabi i eliminiše otrov, budući da kuhinjska so spada u grupu stranih tela. To donosi teške posledice. Tkivo otiče, a da i ne govorimo o zidovima krvnih sudova. Vene se sužavaju i nastaje visok pritisak. Rastvor soli delimično se zadržava u ćelijskom tkivu, pa dolazi do povećanja telesne težine. Koža poprima sunđerast i bolestan izgled. Ljubitelje soli muče česta glad i žeđ. 

Od 15-20 g kuhinjske soli koju većina ljudi normalno unese u tkiva sa kuvanom hranom, zdravi bubrezi mogu da izluče samo 5-7 g. Zbog toga se takvi ljudi nenormalno znoje i teško podnose vrućinu. Ostatak soli koje organizam ne može da izluči, zajedno sa drugim kiselinama taloži se svuda po telu, usled čega nastaju najrazličitije bolesti, pre svega zakrčenje arterija. Kuhinjska so može i da uništava vitamine i enzime.

Upotreba soli u ishrani čoveka slična je savremenom tovljenju stoke. Hrana koja se dodaje stoci meša se sa kuhinjskom solju - jednom vrstom veštačkog đubriva. Zahvaljujući vodi koja se zbog takve hrane skuplja u ćelijskim tkivima u mesu, kao i koncentrovanoj skrobnoj hrani, životinje brzo napreduju, da ne kažemo bivaju “naduvane” uz pomoć otrova i vode. Ono što se normalno postiže za godinu dana, na ovaj način događa se za tri meseca. Bez kuhinjske soli koja kod životinja izaziva žeđ i proždrljivost, ovakvo rekordno tovljenje ne bi bilo moguće.

Mnogi ljudi se na sličan način tove kuhinjskom solju. Stoka tovljena na takav način trebalo bi da se ubrzo razboli i ugine, a to se ne dešava samo zato što se ona u kratkom roku upućuje na klanicu. Ali, za čoveka je taj podatak utoliko važniji što on nije predviđen za tovljenje i klanje.

PREPORUČENA DNEVNA DOZA UNOSA SOLI?

Nemojte koristiti mnogo soli. Dnevna količina unošenja soli bez štetnih posledica je od 3-5 g. Koristite samo krupnu morsku so koja je manje prerađena od obične soli. Ona može da se usitni u blenderu. Ova so se sastoji od gotovo stotinu elemenata, dok se kuhinjska sastoji samo od dva. Hlor, jedan od ta dva elementa, u stvari je koncetrovani otrov. U obliku u kojem se nalazi u soli hlor ima tako štetno dejstvo da čašom jakog rastvora kuhinjske soli čovek može sebi da oduzme život.
Kuhinjska so je za naše telo strana hrana. Organizam je deo prirode. Isto onoliko koliko istina može da se druži sa laži, i naši organi mogu da se druže sa otrovima, sebi apsolutno stranim supstancama. Oni se međusobno ne razumeju. Poreklo našega tela nije ni u hemijskoj fabrici, ni u soli ni u loncu. Naše telo stvarno može da leči i hrani samo priroda, i to moćima koje joj je podario Stvoritelj.

Nema komentara :

Objavi komentar

name='feedLinksBody'/>