Meso je najštetnija namirnica


Mnogi ljudi su odrasli sa idejom da meso ili mleko izgrađuju jače telo i da su neophodni za život. To je izgleda samo mit. U pitanju je samo navika. Jedan od najpoznatijih medicinskih stručnjaka u Americi, doktorka Lorin Dej, predlaže eksperiment svima onima koji vole da jedu meso: 

„Uzmite jedan hamburger ili šniclu i stavite na kuhinjsku radnu površinu. Ostavite je tamo tri dana, ali grejanje pri tom podesite na 37 stepeni. Pomirišite to posle tri dana“. Dr Dej kaže da će to biti užasan miris. 

„E to se dešava i u vašem telu. Oko tri dana je potrebno da meso prođe kroz vaša dugačka creva, a temperatura tela je blizu 37 stepeni, tako da meso truli, a mi te toksične proizvode truljenja unosimo u svoj krvotok, a on ga raznosi svuda po telu“.

Zaista se nakon konzumiranja mesa u debelom crevu stvaraju toksične materije, koje se potom sporo izbacuju jer su ljudska creva dugačka. Meso (pečeno, prženo, kuvano, sušeno ili sirovo) sadrži veliki procenat masti. Sirovo meso može da sadrži i do 80 odsto masnoće, kao što je slanina.  Kada se govori o mesu misli se i na crveno i belo meso. Životinjske masnoće, koje zovemo zasićene, se razlikuju od biljnih, jer su na temperaturi tela čvrste dok su biljne masti tečne. Tako čvrste masnoće povećavaju holesterol u krvi, lepe se za zidove krvnih sudova stvarajući, između ostalog, aterosklerozu (stvrdnjavanje, sužavanje i začepljenje arterija) i povećavaju rizik za srčani i moždani udar i dobijanje raka. Lepe se i za sama creva tako da creva više nisu tako mobilna što je predvorje za bolesti.  Najveći sadržaj masti ima svinjsko meso(slanina, šunka), potom jagnjetina, teletina, živinsko meso.

Meso je veliki izvor proteina i mnogi ga konzumiraju upravo iz tog razloga. Međutim, meso je bogato proteinima više nego što je čoveku potrebno i u pitanju su proteini koji izazivaju veću štetu nego korist. Višak proteina ne može da se uskladišti i iskoristi u telu pa jetra mora da ih razgrađuje. Namirnice koje u sebi sadrže previše proteina i masti životinjskog porekla koje se nalaze u mesu i ribi, utiču na usporenost, tromost i lenost organizma jer je i sam proces varenja i metabolizacije sporiji.

Životinja u momentu klanja doživljava stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Zato su ljudi koji jedu meso, po pravilu, nervozniji, agresivniji, bolesniji... Životinjama, a posebno u inostranstvu, se daju antibiotici, hormoni, sedativi protiv stresa i razni veštački „stimulansi“, pa kad se jede meso, a tu spada i belo, sve se to unosi u telo.  Da ne govorimo o problemu ludih krava. Životinje se vrlo često hrane stočnim koštanim brašnom i to je otpad od drugih mrtvih životinja koji bi po pravilu trebalo da se uništava, a ovako služi kao hrana. 

„Ljudi su prisilili stoku da se hrani uginulim životinjama. A onda mi jedemo ta ista goveda, te lešinare. Goveda su postala fabrike za preradu crkotina i leševa. Tako smo dobili meso koje samo izgleda kao meso, ali nije meso. To meso je mešavina truleži iz svakojakih lešina i crkotina, antibiotika, hormona, otrova, virusa, bakterija, priona, dioksina. Ako danas životinje hranimo crkotinama od raznoraznih bolesnih i uginulih životinja, jasno je da i mi jedemo te iste poluraspadnute leševe. Mi danas jedemo crkotine, I njihovu krv i njihovo salo, i sve gadosti koje su posledica prirodnog procesa raspadanja”, kaže dr Robert Elez.

Meso sadrži mnoge otrove, poput benzopirena, mikroorganizme, viruse, prione, pesticide, razne štetne hemikalije... Sve ove, ali i druge činjenice dokazuju da je meso uzročnik bolesti, poput srčanih, raka, dijabetesa, osteoporoze, i problema kao što su moždani udar, visoki krvi pritisak, holesterol, kamen u bubregu, multiplskleroza, giht, slabljenje jetre, razni virusi, sterilitet... Na primer, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje polnog nagona, i uopšte višak hormona u mesu, utiču na pojavu steriliteta ljudi koji jedu meso.Ljudi koji često jedu meso, bez dileme, imaju znatno veći rizik da dobiju neku od navedenih bolesti, i pravo je čudo ako to uopšte izbjegnu.

 „Jedan pečeni komad mesa može u sebi sadržati mnogo više kancerogenih materija nego cigareta”, kazao je dr Valter Fajt.

Meso sa roštilja je možda i najštetnije jer proizvodi štetne kiseline i supstance, poput, benzopirena koja je sama po sebi kancerogena, a koja je pronađena i u duvanskom dimu. Takođe, ljudska krv je pretežno bazna ili alkalna (pH vrednost), a konzumiranjem mesa narušava se ta ravnoteža i krv postaje kisela i organizam uopšte. Kiselost može da bude uzrok brojnih bolesti. Da bi povratio tu ravnotežu u krvi, organizam povlači kalcijum iz kostiju i stvara bazu, kao što sam već na to ukazao, a posledice su sve slabije kosti, i otuda bolesti kostiju koje su direktno povezane sa unosom mesa i životinjskih proteina, a ne nikako manjkom unosa kalcijuma. Rak se, recimo, razvija u kiseloj sredini. U baznoj sredini, koja se u čovjekovom organizmu postiže biljnom ishranom, vrlo teško se javljaju bolesti. 
  
Prema procenama međunarodnih institucija, kao što su i Ujedinjene nacije(odjel za hranu i poljoprivredu - FAO), godišnja potrošnja u svetu je oko 300 miliona tona, što je petostruko više nego, recimo, pre četrdeset godina. UN predviđaju rast potrošnje mesa, zbog rasta svetske populacije i prihoda u zemljama u razvoju, za čak još 73 odsto do 2050. godine, što će biti veliki udarac na prirodne resurse koji su ionako ugroženi. Znamo da se za uzgoj životinja radi dobijanja mesa, pre svega, “troše” velike površine plodne zemlje i voda, uništavaju se šume, zagađuje se okolina, između ostalog, izbacivanjem petine kompletnog svetskog ugljen- dioksida u vazduhu.
 
Suština je da meso nije hrana za ljude, gde god i kako god da je uzgajeno, ono je samo navika koja je kod mnogih prerasla u zavisnost. Činjenice ukazuju da su sve vrste mesa štetne, i kada bi se pravila skala po količini štetnosti, crveno meso bi bilo na vrhu, a u okviru njega svinjetina.  Postoje brojna iskustva da ljudi koji imaju povećanu masnoću krvi od lekara dobijaju savet da smanje ili prekinu unos crvenog mesa, a da mogu konzumirati piletinu i ribu. Jeste u pitanju manje štetnije meso nego što je crveno, ali je štetno i ne treba konzumirati kada se rešava problem masnoće ili bilo koji drugi zdravstveni problem, zbog ostalih negativnih efekata koji proizilaze iz takve hrane i njenih sastojaka. 
Uzgajanje kokošaka, kao i druge stoke, naročito na Zapadu, je najblaže rečeno nehumano, neprirodno, i ne može se zamislite bez otrovnih hemikalija kojima se životinje hrane ili im se daju inekcije kako bi proizvodnja, a samim tim i profit, što više rasli. 

Na Zapadu su mnoge životinje boleste, a pojedini tamošnji načini uzgoja ušli su i ulaze i na vrata Srbije i regionu bivše Jugoslavije. Biljna ishrana, pravilno kombinovana, potpuno nadoknađuje meso. Činjenice pokazuju da ljudi koji ne jedu meso žive zdravije, kvalitetnije i duže od onih koji se hrane mesom.

RIBA I MORSKI PLODOVI

Za ribu će mnogi ljudi kazati da je zdrava. Naučno rečeno riblje meso je manje štetno od crvenog i belog mesa, a ne nikako da je zdravo. Riba, pre svega, sadrži holesterol, doduše manje nego ostalo meso. Zavisno od zagađenosti voda, opasnost kod riba je i prisustvo raznih toksičnih materija. Izvesne količine tih materija dospevaju u vode otpadnim industrijskim vodama, erozijom tla, zagađenjima od brodova i na razne druge načine. Mnoge ribe su danas, uostalom kao i druge životinje, bolesne. I sa ribom potpuno treba prekinuti kada je čovjek na bilo koji način bolestan.
 
Najvrednije u određenom ribljem mesu je sadržaj omega 3 masnih kiselina koje su neophodne za dobro zdravlje, za rad srca i uopšte kardiovaskularnog sistema, ali i za prevenciju drugih bolesti. Omega kiseline se, međutim, mogu u potrebnoj meri crpiti iz biljaka, kao što je laneno sjeme, bademi, iz biljnih ulja, posebno lanenog, ili iz povrća, tako da ribu uopšte nije potrebno jesti iz tih razloga. Istraženo je da riblje ulje, koje mnogi koriste kao nešto što je zdravo, takođe, može izazvati štetne efekte poput opasnog povećanja vremena zgrušavanja krvi, poremećaja uravnoteženosti vitamina u organizam, povećanja telesne težine...

Ostali morski plodovi su znatno štetniji od ribe. Prenosnici su mikroorganizama, prirodni su čistači mora jer filtriraju vodu, obavljaju ekološku funkciju sličnu ulozi lešinara među pticama. Morski plodovi se prilično hrane mrtvim morskim bićima i zato su zagađeni. Sadrže holesterol, proizvode mokraćnu kiselinu i teški su za varenje.

Izvor

Podelite sa prijateljima
  

Nema komentara :

Objavi komentar

name='feedLinksBody'/>