Navike koje slabe imunitet


Uobičajeno je mišljenje da nas higijena (pranje ruku i sl) štiti od mikroorganizama; međutim, nekoliko uobičajenih navika slabi naš imuni sistem i tako nas čini podložnijim raznim bolestima.

Naš imuni sistem je kompleksan sistem koji se stalno bori protiv štetnih agenasa – od alergena iz vazduha do površinskih bakterija. Međutim, mi povremeno činimo stvari koje slabe naš imuni sistem, a da toga nismo ni svesni. Mnoge namirnice i napici puni su masti i šećera koji ne spadaju u zdrave. Mi znamo da te stvari doprinose gojenju, ali nismo svesni da one takođe deluju na imunitet. Slabljenju imuniteta mogu da doprinesu i neprekidno sedenje, neredovno pražnjenje creva (konstipacija), čak i društvena izolacija!

HRANA SA NEZDRAVIM MASTIMA

Namirnice koje su bogate zdravim mastima, kao što su avokado, orasi, lešnici i sl. u stvari su korisne. One obezbeđuju zdrave masnoće koje hrane mozak i telo. Ono što narušava naš imuni sistem su nezdrave masti. Primeri nezdravih masti su: keks, pomfrit i pizza. Masnoće koje sadrže ove namirnice su uglavnom rafinisane ili hidrogenizovane. Jedno proučavanje Akademije Sahlgrenska, obavljeno na životinjama, ukazalo je da ove masti slabe sposobnost tela da se bori protiv bakterija. Pokazalo se da su na duže staze miševi hranjeni ovim mastima slabije uspevali da se izbore sa bakterijame u krvi.

SUVIŠE ŠEĆERA

Previše šećera slabi imunitet. Ako dnevno pojedemo 100 g šećera, što bi odgovaralo jednoj konzervi nekog zašećerenog napitka, može da za 40% smanji sposobnost belih krvnih zrnaca da se bore protiv bakterija. Nakon što pojedemo šećer, njegovo delovanje počinje da suzbija imunitet za oko pola sata, a to delovanje može da potraje do pet sati.

ZATVOR (konstipacija)

Veliki deo imuniteta zavisi od creva. Nagomilan otpad u crevima ometa dobru apsorpciju nutrijenata. Ako se konstipacije ignoriše, a otpad se nagomilava duže vreme, to može da negativno deluje na imunitet. Ravnoteža dobrih bakterija u digestivnom sistemu je ključni faktor održavanja zdravlje imunog sistem. Dobre bakterije pomažu varenje i razlaganje hrane i proizvode supstance koje se bore protiv patogenih organizama, na primer, virusa gripa. Zatvor narušava tu ravnotežu između dobrih i loših bakterija.

SEDEĆI NAČIN ŽIVOTA

Sedeći način života u velikoj meri može da negativo utiče na naše zdravlje. Vežbanje oslobađa endorfine koji nam pomažu da se osećamo srećni. Endorfini takođe pomažu da smanjimo holesterol, krvni pritisak, da eliminišemo gojaznost. Vežbanje čak pomaže da smanjimo rizik od raka. Vežbanje pomaže našem limfnom sistemu, koji deluje u saradnji sa imunim sistemom, da nas održi u dobrom zdravlju. Limfni sistem se sastoji od niza limfnih sudova i čvorova koji filtriraju limfnu tečnost. Za razliku od krvotoka, limfni sistem nema pumpu; zbog toga je vežbanje od ključne važnosti za kretanje limfe.

NEDRUŠTVENO PONAŠANJE

Možda će vas iznenaditi, ali druženje može da poboljša rad imunog sistema. Neka proučavanja su otkrila da što više interakcija sa drugim ljudima imamo, veća je verovatnoća da ćemo živeti duže i zdravije. Na primer, jedno proučavanje na ispitanicima između 18 i 55 godina, utvrdilo je da su osobe koje su se družile sa 6 ili više ljudi bile četiri puta otpornije na viruse prehlade od onih koje su imale manje interakcija. Dakle, nedruštveno ponašanje može da doprinese slabljenju imuniteta.

Podelite sa prijateljima
  

Nema komentara :

Objavi komentar

name='feedLinksBody'/>