Terapija klasičnom muzikom


Terapija muzikom u cilju popravljanja raspoloženja i poboljšanja mentalne funkcije ne predstavlja ništa novo. Pre više hiljada godina, car Saul je imao problema sa depresijom. Taj problem je bio toliko ozbiljan da ga je čak ometao i u obavlja nju njegovih vladarskih dužnosti. Njegovi lekari su mu preporučili sledeće: “Neka gospodar naš zapovedi slugama svojim koji stoje pred tobom, da potraže čoveka koji zna da svira harfu, pa kad te napadne zli duh Božji, neka svira rukom svojom, i olakšaće ti.” 

U istorijskom izveštaju dalje piše: “I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši harfu svirao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.”

Činjenice o pozitivnom uticaju muzike u borbi protiv mentalnih poremećaja navedene su u tabeli:


Neće svaka vrsta muzike popraviti čovekovo raspoloženje. Svaka osoba ima neku svoju omiljenu vrstu muzike, no ta omiljena vrsta muzike neće moći uvek da im popravi raspoloženje. Muzička psihoterapija, u okviru koje se ljudima predlaže da slike u svom umu povežu sa klasičnom muzikom, može da popravi raspoloženje i smanji stres. 

Nakon šest seansi terapije usmerenih slika i muzike (USM) održanih u toku 12 sedmica, 14 zdravih odraslih dobrovoljaca, starosti između 23 i 45 godina, pokazalo je bolje rezultate na testovima opšteg raspoloženja i izjavilo da se oseća manje umorno i depresivno. To poboljšanje nije bilo samo subjektivan osećaj. Kod ovih pacijenata je u velikoj meri opao i nivo steroidnog hormona kortizola u krvi čija koncentracija se, inače, povećava kada je osoba pod stresom.

Na seansama USM terapije, dobrovoljci su slušali posebne, odabrane deonice klasične muzike, uključujući delove Respiđijevih, Ravelovih, Bahovih i Bramsovih kompozicija. Da bi učesnici ozbiljnije preispitivali svoje misli za vreme slušanja muzike, od njih se tražilo da odrede jednu, dve ili tri značajne stvari u njihovom životu. Nakon toga su rekli psihoterapeutu koje slike iz života su im spontano došle na um tokom slušanja muzike i razgovarali o tome sa njim. 

Nakon dvanaest sedmica primenjivanja ove terapije, testovi su pokazali ređu pojavu poremećaja raspoloženja i znatno smanjen osećaj umora i depresije u poređenju sa testovima iz perioda pre USM terapije. Te promene nisu bile kratkog veka, kao što je pokazao ponovljeni test šest sedmica kasnije. Međutim, među onih 14 dobrovoljaca (kontrolna grupa) koji nisu bili podvrgnuti klasičnoj USM terapiji nisu zabeležene neke značajne promene rezultata na testu ili u nivou kortizola. 

Ova studija nije dozvoljavala ljudima da sami biraju svoju omiljenu muziku. Većina ljudi u ovoj grupi između 23 i 45 godina starosti nikada nije dovoljno slušala klasičnu muziku da bi mogla da je izabere kao svoju omiljenu vrstu muzike. Ipak, do sada se pokazalo da je tradicionalna klasična muzika jedina vrsta muzike koja popravlja mentalno zdravlje, posmatrano i subjektivno i objektivno.

Preporučujem ljudima da pažljivo slušaju klasičnu muziku najmanje sat vremena svake dve sedmice. Možete je slušati na koncertu uživo, na muzičkom uređaju u vašoj kući ili u automobilu. Jedino što treba da radite je da tokom slušanja muzike razmišljate o važnim događajima i stvarima u vašem životu i uključite svoju imaginaciju.

Dr Nil Nidli, knjiga: Izlazi iz depresije



Podelite sa prijateljima
  

Nema komentara :

Objavi komentar

name='feedLinksBody'/>