Hašimoto - lečenje na prirodan način



Šta je hašimoto tireoiditis?

Štitna žlezda (lat. Glandula thyreoidea) je mala endokrina žlezda, ali veliki regulator metabolizma. Smetnje u funkciji štitne žlezde praćene su promenama svih metaboličkih parametara uključujući i telesnu težinu. Smanjenu funkciju štitne žlezde (hipotireozu) prati porast telesne težine i nizak bazalni metabolizmom, dok povišena funkcija (hipertireoza) dovodi do gubitka telesne težine i povišenoga bazalnog metabolizma. Bazalni metabolizam je energija koja se troši za održavanje životnih funkcija kada se organizam nalazi u stanju potpunog mirovanja. Jedan od najčešćih oblika hipotireoze je Hashimoto Tireoiditis. Bolest je prvi opisao Hakaru Hashimoto 1912. godine. To je hronični oblik upale štitne žlezde i pripada grupi autoimunih bolesti.

Kako funkcioniše imuni sistem čoveka?

Imuni sistem je neverovatno složen. Često čujemo kako ljudi govore o ovom sistemu kao da se radi o opipljivom organu kao što su pluća. Ništa ne može biti dalje od istine. Radi se o sistemu, a ne organu. U suštini, naš imuni sistem je nalik na vojnu mrežu osmišljenu da nas brani od stranih napadača. “Vojnici” ove mreže su bela krvna zrnca, koja su predstavljena sa više različitih podgrupa, od kojih svaka ima svoju misiju. Ove podgrupe se mogu uporediti sa mornaricom, pešadijom, vazduhoplovstvom i marincima, gde svaka grupa specijalista vrši veoma specijalizovan posao.

“Centar za regrutaciju” za ovaj sistem se nalazi u srži naših kostiju. Srž je odgovorna za proizvodnju specijalizovanih ćelija zvanih ishodne ćelije. Neke od ovih ćelija se oslobađaju u cirkulaciju radi upotrebe na drugom mestu u telu; one se nazivaju B ćelije. Druge ćelije koje se formiraju u koštanoj srži ne sazrevaju, ostaju nespecijalizovane, dok ne stignu do timusa(organ u grudnoj duplji nešto iznad srca) gde postaju specijalizovane; one se nazivaju T ćelije. Ove ćelije “vojnici”, zajedno sa drugim specijalizovanim ćelijama, formiraju timove kako bi stvorile složene odbrambene planove. Susreću se na glavnim raskrsnicama u telu, uključujući slezinu (unutar levog donjeg dela grudnog koša) i limfne čvorove. Ove tačke susreta su nalik na komandne i kontrolne centre, gde se “ćelije vojnici” pregrupišu u timove kako bi napale strane napadače. Ove ćelije su veoma prilagodljive pri formiranju timova. U stanju su da odgovaraju na različite okolnosti i različite strane supstance, čak i na one koje nikada ranije nisu videle. 

Imuni odgovor na ove strance je neverovatno kreativan proces. Predstavlja jedno od istinskih čuda prirode. Strani napadači su proteinski molekuli zvani antigeni. Ove strane ćelije mogu da budu bakterije ili virusi koji pokušavaju da razore telesni integritet. Kada naš imuni sistem uoči ove strane ćelije, ili antigene, uništava ih. Svaki od ovih stranih antigena ima zaseban identitet, koji je određen redosledom aminokiselina koje sačinjavaju njegove proteine. To je kao što svaka osoba ima različito lice. Pošto su brojne aminokiseline dostupne za stvaranje proteina, postoje bezbrojne varijacije različitih “lica”. Kako bi se suprotstavio ovim antigenima, naš imuni sistem mora da prilagodi svoju odbranu za svaki napad. To vrši stvaranjem proteina koji je kao “lik u ogledalu” za svakog napadača. Lik u ogledalu može savršeno da se veže za antigen i uništi ga. 

U suštini, imuni sistem stvara kalup za svako lice na koje naiđe. Svaki put kada vidi lice nakon prvobitnog susreta, koristi odgovarajući kalup za “zarobljavanje” napadača i njegovo uništenje. Kalup može da bude antitelo B ćelije ili receptorski protein T ćelije. Pamćenje svake odbrane od svakog napadača predstavlja suštinu imuniteta. Prvobitno izlaganje ovčjim boginjama, na primer, predstavlja tešku bitku, ali kada drugi put naiđete na virus znaćete tačno kako da se borite sa njim, i rat će biti kraći, manje bolan i daleko uspešniji. Možda se nećete ni razboleti.

Kako nastupa odbrana od nas samih?

Iako ovaj sistem predstavlja čudo prirode kada brani telo od stranih proteina, takođe je sposoban da napadne ista tkiva koja treba da štiti. Samouništavajući proces je odlika svih autoimunih bolesti. To je kao da telo vrši samoubistvo. 

Jedan od osnovnih mehanizama ovog samouništavajućeg ponašanja naziva se mimikrija. Neki od stranih napadača za kojima naše ćelije vojnici tragaju da bi ih uništile izgledaju isto kao naše sopstvene ćelije. “Kalupi” imunog sistema koji odgovaraju ovim napadačima odgovaraju i našim sopstvenim ćelijama. Imuni sistem zatim uništava, pod nekim okolnostima, sve što odgovara kalupu, uključujući naše sopstvene ćelije. Ovo je krajnje složen proces samo-razaranja koji uključuje mnoge različite strategije imunog sistema, od kojih sve sadrže istu fatalnu grešku da ne mogu da razlikuju “strane” proteine napadača od proteina sopstvenog tela. 

Kakve ovo ima veze sa onim što jedemo? 

Antigeni koji su u stanju da prevare naše telo da napada sopstvene ćelije mogu da se nalaze u hrani. Tokom procesa varenja, na primer, neki proteini ulaze u naš krvotok iz creva bez potpunog razlaganja na aminokiseline. Naš imuni sistem se ponaša prema ostacima nesvarenih proteina kao prema stranim napadačima, i počinje da proizvodi kalupe kako bi ih uništio čime otpočinje samo-razarajući autoimuni proces. Jedna od namirnica koja sadrži mnoge strane proteine koji liče na proteine našeg tela je kravlje mleko. Naš imuni sistem je uglavnom veoma pametan. Kao što vojska preduzima mere da ne dođe do prijateljske vatre, imuni sistem se stara da ne napada telo koje bi trebalo da štiti. Iako napadački antigen potpuno liči na jednu od ćelija našeg sopstvenog tela, sistem i dalje može da razlikuje naše sopstvene ćelije od napadačkog antigena. U stvari, imuni sistem može da koristi naše sopstvene ćelije kako bi vežbao pravljenje kalupa protiv napadačkog antigena, a da ne uništi prijateljsku ćeliju. Ovo se može uporediti sa centrima za obuku pri pripremama za rat. 

Kada naš imuni sistem radi pravilno, možemo da koristimo naše ćelije koje liče na antigene za vežbanje, a da ih ne uništimo, kako bi se naše ćelije vojnici pripremili za odbijanje napadačkih antigena. Ovo je još jedan primer izuzetno prefinjene sposobnosti kreiranog sistema da vrši samoregulaciju. Imuni sistem koristi veoma osetljiv proces kako bi odlučio koje proteine treba napasti, a koje treba ostaviti na miru. Način na koji ovaj proces, koji je neverovatno složen, otkazuje dovodeći do autoimune bolesti još uvek nije shvaćen od strane zvanične medicine. Zvanična medicina zna samo da imuni sistem gubi svoju sposobnost da pravi razliku između ćelija tela i napadačkog antigena, i umesto da koristi ćelije tela za “trening”, uništava ih zajedno sa napadačima.

Kako to izgleda u konkretnom slučaju štitne žlezde?

Autoimuni činioci imaju bitnu ulogu u nastanku hronične upale štitne žlezde. Zbog oštećenja tireocita (ćelija štitne žlezde) dolazi do oslobađanja tireoglobulina i mikrosomalnih materija (delova ćelije sa enzimima) u krv i do stvaranja antitela na enzim peroksidazu i na tireoglobulin. Budući da se ti proteini ne nalaze normalno u krvi, imunološki sistem ih „ne prepoznaje kao svoje“, nego na njih stvara antitela. Nastala antitela cirkulacijom dolaze u štitnu žlezdu i oštećuju njene ćelije (tireocite).

Smanjen broj i funkcija tireocita dovodi do snižavanja nivoa hormona štitne žlezde i povećanja izlučivanja TSH (hormon prednjeg režnja hipofize koji izaziva povećano stvaranje i oslobađanje hormona tiroksina i tironina iz štitne žlezde), što izaziva njeno uvećanje (hiperplaziju). Dolazi do infiltracije limfocitima i plazma ćelijama, a posle nastaje ožiljno tkivo jer se funkcionalno žlezdano tkivo zamenjuje vezivnim tkivom. Na taj način na kraju dolazi do fibroze i atrofije štitne žlezde. Hormona štitne žlezde je sve manje, TSH raste, T4 pada (hormon koji luči štitna žlezda).

Praktičan rad dr Ričarda Šulca

Svojim višedecenijskim istraživanjima, proučavanjima, testiranjima biljnih formula svojih prethodnika, stvaranjm novih formula i praktičnim radom sa pacijentima u svojoj  klinici, dr Šulc je došao do zaključka da žene koje su bolovale od Hašimoto Tireoiditisa, a primenjivale su celokupan program izlečenja, bivale su daleko brže izlečene ukoliko su uzimale biljke poput anđelike, divljeg jama, konopljike, sladića, virka, piskavice i još nekih… Takođe, čuveni doktor je ustanovio tokom svojih praktičnih istraživanja  da su mnoge žene koje su imale klasične simptome Hašimotovog tireoiditisa vrlo brzo uspostavljale hormonalnu ravnotežu hormona TSH i T4.

Kako kaže doktor Šulc: Ženska formula pruža fitohemikalije (prirodna lekovita hemijska jedinjenja) neophodne za stvaranje hormona, vraća ih u ravnotežu i umiruje nerve.“ Ova formula takođe poboljšava komunikaciju između endokrinih organa u mozgu sa štitnom žlezdom i svim ostalim endokrinim žlezdama u organizmu. Takođe tvrdi da hormonalna neravnoteža koja je nastala u štitnoj žlezdi je prisutna i u ostalim endokrinim organima. Ovo stanje, dr Ričard Šulc, ne pripisuje ni genetskoj predispoziciji (ne u potpunosti), ni virusnim infekcijama ni krvarenjima u području žlezde, nego nezdravim životnim navikama zbog kojih naše telo „trpi“ i ostaje u relativno i prividno stabilnom stanju, sve do jednog momenta kada naš imuni sistem počinje da popusta i postaje slab da bi mogao da se brani od napadača. 

Konkretno u slučaju Hašimotovog tireoiditisa usled prevelike koncentracije toksičnih i kancerogenih materija, koje posle dužeg prisustva u organizmu počinju da ometaju i najkompleksnije procese u ljudskom organizmu, dolazi do greške prilikom detektovanja stranih proteinskih molekula  – antigena. Rezultat ovoga jeste da naše ćelije imunog sistema napadaju putem cirkulacije ćelije štitne žlezde. A, ovo za posledicu kao što smo već naveli ima hormonalnu neravnotežu i simptome kao što su: dobijanje na težini, pojačano umaranje, povećana potreba za snom i popodnevnim spavanjem, gubitkom želje za aktivnostima, suva i proređena kosa, krti nokti, hrapav glas, a mogući su i otoci očnih kapaka, lupanje srca, nervoza i nelagodnost pri gutanju i okretanju glave.

Kako izlečiti Hašimoto Tireoiditis?

Dosadašnjii deo članka imao je zadatak da vas podstakne da na zdravorazumski način razmišljate o bolesti kao što je Hašimoto Tireoiditis. Da shvatite suštinu ovakvog oboljenja da biste razumeli zašto da primenjujete prirodne metode lečenja, koje su se u praksi mnogobrojnih lekara prirodne medicine iz celoga sveta pokazale i više nego efikasnima. Da bi se osoba izlečila od Hašimoto Tireoiditisa neophodno je da se posveti OPŠTEM PROGRAMU DETOKSIKACIJE. Ovaj program treba da u vašem organizmu obavi sledeće zadatke:

1Detoksikacija

Neophodna je da bi se naš organizam oslobodio štetnih materija koje izazivaju određena zagušenja i ometanje mnogih složenih procesa; i da bi se stvorila povoljna atmosfera za oporavak i jačanje imunog sistema, bez ovoga dela programa nema izlečenja  – obuhvata nekoliko metoda koje se primenjju istovremeno: čišćenje creva – metoda koja može da se radi na više načina, ali je za pacijenta „najbezbolnija“ ona sa ispijanjem koktela (1L vode + 2 isceđena limuna + supena kašika morske nerafinisane soli) 5 jutara za redom; zatim uzimanje tinktura na bazi lekovitog bilja kojima se podstiče eliminisanje antigena, izbacivanje toksičnih materija i ostalih štetnih produkata metabolizma. Kao dodatna metoda detoksikacije treba da se koriste obloge od ricinusovog ulja i belog luka koje se nanose na predeo grla (štitne žlezde).

2. Ušteda energije

To je deo programa koji se postiže postom na prirodnim ceđenim sokovima, koji se gotovo ne vare i direktno preko tankog creva ulaze u krvotok, na taj način hraneći i lečeći naš organizam. Ovo je takođe neizostavan deo celokupnog programa iz razloga što nam je poznato da naš organizam troši između 60 i 90% sopstvene energije na varenje. Na osnovu ovoga možete zaključiti kolika je važnost ovog dela programa. Ušteđenu energiju naš organizam inteligentno usmerava u pravcu izlečenja i na taj način se ubrzava proces prirodnog izlečenja. Ono što treba ovde istaći jeste da ne treba zanemariti još nekoliko uloga posta na sokovima: detoksikacija i jačanje imuniteta.

3. Cirkulacija

Ima ulogu da doprema prirodne lekovite supstance unete putem sokova i tinktura do obolelog mesta. Uzaludno je piti sokove i unositi tinkture od lekovitog bilja ukoliko imate slabu cirkulaciju i ukoliko vam krv obogaćena lekovitim i hranljivim sastojcima ne može dopreti do obolelog mesta. Ovaj zadatak se izvršava na nekoliko načina, a jedan od najefektivnijih jeste hidroterapija. Ne postoji bolji način od hidroterapije za pokretanje krvi u vašim žilama, ona je daleko bolja i od bilo koje fizičke aktivnosti. Najbolja hidroterapija jeste tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom sa posebnim naglaskom u predelu grla. Pored ove metode neophodno je uzimati i tinkture koje podstiču cirkulaciju (na bazi ljute aleve paprike), zatim fizička aktivnost i duboka masaža.

4. Jačanje imunog sistema

Ako ste tokom programa izvršili prethodno navedene zadatke (detoksikacija, cirkulacija, i ušteda energije), stvorili ste uslove za oporavak imunog sistema i njegovo normalno funkcionisanje. Ono što dodatno stimuliše jačanje imunog sistema i ubrzava izlečenje jeste tinktura na bazi korena, već gore pomenute biljke ehinacee, Imuno Plus

Kao što možemo videti svi ovi zadaci i metode su duboko prožeti jedni sa drugima i teško se mogu razdvojiti, jer jedni druge upotpunjuju i zajedno daju velik sinergetski efekat. Stoga možemo zaključiti da se tokom programa izlečenja treba pridržavati svih ovih metoda i zadataka da bismo postigli odgovarajuće efekte celokupnog programa izlečenja.

Za više informacija u vezi programa lečenja, javite nam se putem: KONTAKTA

Podelite sa prijateljima
  

Nema komentara :

Objavi komentar

name='feedLinksBody'/>