Božije pismo ljudima


U skladu sa svojih 10 zapovesti, Bog je želeo da nam kaže:

Imajte na umu da postoje promene koje treba da napravite u svom životu. Ove promene treba da se dogode kako bih mogao ispuniti svoja obećanja i dao vam mir, sreću i radost u ovom životu. Izvinjavam se zbog neugodnosti, ali nakon svega što radim, ovo je jako malo što tražim od vas. Da, već sam vam dao 10 zapovesti, držite ih, ali ne zaboravite i ovo:

1. Prestanite da se brinete

Život vam je zadao udarac i vi se sad samo brinete. Dečice, zar zaboravljate das sam Ja tu da nosim vaše breme umesto vas? Ili vi jednostavno uživate da se uzrujavate zbog svake, male sitnice koja vam stane na put?

2. Stavite na listu

Da li treba nešto uraditi ili pobrinuti se oko nečega. Stavite to na listu. Ne, ne vašu listu, nego Moju. Pustite Me da Ja budem taj koji će voditi računa o vašem problemu. Ne mogu vam pomoći dok to ne predate Meni. Moja je lista duga, deco moja, ali ja sam Bog. Ja se mogu postarati o svemu. Kada bi se sva istina znala, tada bi znali da se Ja staram o mnogo stvari za koje niste ni svesni.

3. Verujte Mi

Kada ste dali svoje breme Meni, prestanite pokušavati da ga vratite. Imajte poverenja u Mene. Imajte vere da ću se pobrinuti za sve vaše potrebe i sve vaše sporove. Problemi sa decom? Stavite to na Moju listu. Problemi sa finansijama? Stavite to na Moju listu. Emocionalni problem? Deco moja, stvaite sve to na Moju listu. Želim da vam pomognem, sve što treba da uradite je da tražite Moju pomoć.

4. Uzdajte se u Mene

Nemojte govoriti kada svane:’’Pa, danas se osećam mnogo jače, mislim da mogu da preuzmem stvari u svoje ruke.’’ Zašto mislite da se sada osećate jačim nego ranije? Odgovor je jednostavan, dali ste mi breme i teret o kom se Ja sada staram. Obnovio sam vašu snagu i dao sam vam mir. Zar ne znate, dečice draga, da ako vam dam ovaj teret nazad, opet ćete biti tamo gde ste i počeli? Ostavite ih meni i zaboravite na njih. Pustite Mene da radim svoj posao.

5. Pričajte sa Mnom

Želim da zaboravite mnoge stvari. Zaboravite ono što vas dovodi do ludila. Zaboravite na brige jer Ja sve kontrolišem. Ali ima jedna stvar koju želim da nikada ne zaboravite, ne zaboravite da razgovarate sa Mnom – ČESTO. Volim vas deco, želim da čujem vaš glas. Želim da Me uključite u dešavanja svog života. Želim da Mi pričate o vašoj porodici i vašim prijateljima. Molitva je jednostavno razgovor između Mene i vas, želim da postanem vaš najbolji prijatelj.

6. Imajte vere

Vidim dosta stvari koje vi ne možete videti. Imajte poverenja u Mene da znam šta radim. Verujte mi deco, ne želite da vidite kroz Moje oči. Ja ću nastaviti da brinem o vama i vašim potrebama, treba samo da Mi verujete. Iako imam mnogo veći zadatak nego vi, izgleda kao da imate isto toliko problema, samo zato što obavljate svoju jednostanu ulogu. Koliko teško može poverenje biti?

7. Delite

Bili ste učeni da delite kada ste imali samo dve godine. Deco, zar ste to zaboravili? To pravilo još uvek važi. Podelite sa onima koji imaju manje od vas, delite radost sa onima kojima je potrebno ohrabrenje. Delite smeh sa onima koji ga nisu videli jako dugo vremena. Podelite svoje suze sa onima koji su u žalosti. Delite svoju veru sa onima koji je nemaju.

8. Budite strpljivi

Tako sam vas stvorio da tokom života možete imati toliko mnogo različitih iskustava. Rastete od deteta do odraslog čoveka, imate decu, menjate posao mnogo puta, stičete mnoge veštine, putujete na mnogo različitih mesta, upoznajete mnogo ljudi i isprobavate mnogo različitih stvari. Kako možete biti tako nestrpljivi? Verujte da Ja utičem da se stvari dese, kada se dese. Zato se dešavaju u pravo vreme. Dečice, zar mislite samo zato što sam Ja stvorio čitav univerzum za šest dana, da vi treba u svemu da žurite, žurite, žurite…?

9. Budite ljubazni

Budite ljubazni prema drugima, jer Ja ih volim baš kao što i vas volim. Oni se ne oblače kao vi, ne govore kao vi, ne žive kao vi, ali ipak Ja ih sve volim kao i vas. Pokušajte da budete složni, za Mene. Ja sam stvorio svakog od vas, i svako je različit na neki način. Bilo bi previše dosadno kada bi ste svi bili identični. Znajte da Ja volim svaku vašu različitost.

10. Volite sebe

Kada vas Ja toliko volim, kako da ne volite sami sebe? Stvoreni ste od mene da budete voljeni i da date ljubav zauzvrat. Ja sam Bog Ljubavi. Volite Me, volite svoje susede, ali i sami sebe. Srce me boli kad vas vidim kako se ljutite na sebe kada vam stvari krenu naopako. Vi ste mi veoma dragoceni, nikada ne zaboravite to!

Podelite sa prijateljima
  

Šejk od badema i šumskog voća


Za ovaj recept su vam potrebni sledeći sastojci:

-50g badema
-1 banana
-1 kruška
-2 kašike šumskog voća
-1 kašičica meda
-200ml vode

Priprema:
Badem staviti u blender i blendovati dok se ne dobije što sitniji prah. Zatim ubaciti sve ostale sastojke i miksovati oko pola minuta.

Podelite sa prijateljima
  

Pašteta od sočiva


Za ovaj recept su vam potrebni sladeći sastojci:

-1 šolja skuvanog sočiva
-3 kašike suncokretovog semena
-1/2 limuna (limunov sok)
-3 kašike maslinovog ulja
-1 čen belog luka
-1/2 kašičice kari začina
-so (po ukusu)

Priprema:
Suncokretovo seme sipati u blender i bledvovati dok se ne dobije što sitniji prah. Zatim ubaciti sve ostale sastojke i miksovati oko pola minuta. Ko voli ljuto, može dodati i malo ljute paprike.

Predlog:
Jesti uz domaći integralni hleb i neku salatu.

Rok trajanja:
Pašteta može stajati u frižideru, u dobro zatvorenoj staklenoj tegli oko 5 dana.

Podelite sa prijateljima
  

Koliko nam je proteina dnevno potrebno?


Ako upitate bilo kog 14-ogodišnjaka da li bi radije brže narastao ili duže živeo, on će verovatno izabrati ono prvo.

DA LI JE TO ISPRAVNO PITANJE?

Jeste. Naime, proučavanja na laboratorijskim životinjama još su 1930-ih pokazala da ishrana bogata proteinima  ubrzava rast i sazrevanje, ali skraćuje životni vek.

ALI LJUDIMA JE IPAK POTREBNO DOSTA PROTEIN?

80-tih godina 19. veka nemački naučnik dr. Justus von Liebig prvi je shvatio da su mišići načinjeni od proteina. Njegov saradnik, dr. Karl Voit je, posmatrajući rudare, izračunao da ovi snažni, mišićavi ljudi pojedu oko 120 grama protein dnevno. Na osnovi toga zaključio je da bi to trebala da bude idealna dnevna količina unesenih proteina za odraslog čoveka. Od tada se opsednutost za uzimanjem dovoljnom količinom proteina zadržala do današnjeg dana.

KOLIKO NAM JE PROTEINA ZAISTA POTREBNO?

Savremena naučna istraživanja ukazuju na to da je odraslima zapravo potrebno samo 30 grama proteina dnevno. Ljudski organizam jako delotvorno prikuplja i reciklira vlastite belančevine. Jedini stvarni gubici koje treba stalno nadoknađivati jesu proteini  koje telo ne može ponovno iskorištavati jer su ugrađene u kosu, nokte i kožu.

KAKO JE MOGUĆE DA NAM JE POTREBNO TAKO MALO PROTEIN?

Američka nacionalna akademija nauke odredila je preporučene dnevno potrebne količine (RDA) različitih vitamina, minerala i drugih sastojaka. Što se tiče proteina, postavljeno je pravilo da je odraslom čoveku potrebno 0,77 grama te materije po kilogramu telesne težine. Budući da je uzeto u obzir i sigurnosno skladištenje, preporuka daleko nadmašuje stvarnu potrebu od minimalnih 30 grama. Tako je muškarcu od 77 kilograma preporučeno oko 60 grama, a ženama koje teže 66 kilograma oko 45 grama protein dnevno. Ali uprkos tome, prosečni stanovnik Zapada nastavlja da uzima između 100 i 130 grama proteina dnevno.

DA LI TO MOŽE BITI PROBLEM?

 -Većina proteina koje ljudi na Zapadu pojedu potiče od namirnica životinjskog porekla koje su prepune holesterola i masnoća. Budući da su te masnoće u njima dobro prikrivene, mnogi ljudi nisu svesni da im meso i mlečni proizvodi donose prosečno 50 do 85% kalorija u obliku masnoća. Ta velika količina masnoća i holesterola, posebno zasićenih masnih kiselina koje se hranom unose u organizam, podstiče nastanak aterosklerotičnih naslaga i suženje i otvrdnjavanje vitalnih krvnih žila. Ovaj proces ubrzava starenje i skraćuje život.

- Ishrana bogata proteinima smanjuje izdržljivost. Danas se vrhunski atletičari hrane najvećim delom složenim ugljenim hidratima. Višak belančevina dodatno je opterećenje za bubrege. U zemljama zapadne kulture bubrežne bolesti su sve učestalije. Ishrana bogata životinjskim proteinima povezana je i sa osteoporozom. Prerada viška proteina zahteva kalcijum koji se najvećim delom izlučuje iz kostiju. Od 1850. do 1995. prosečna dob polnog sazrevanja devojaka pala je sa 16,3 na 11,9 godina. Ta promena je uveliko povezana sa ishranom u kojoj važnu ulogu igra upotreba mesa.

- Visoki postotak unošenja životinjskih proteina podstiče rast nekoliko vrsta raka.

ZAR DECI NISU POTREBNE DODATNE BELANČEVINE?

Da, deci su one potrebne, posebno tokom razdoblja ubrzanog rasta. Ali za dete koje teži 23 kilograma preporučen je dnevni unos od 0,77 grama belančevina po kilo gramu telesne težine, što znači da bi takvo dete trebalo da unese oko 17 grama proteina dnevno. Budući da se deca u zapadnoj kulturi hrane gotovo isto kao i odrasli, kod njih ni teoretski ne može doći do nedovoljnog unosa proteina. Problem je zapravo sasvim suprotan. Naučni podaci upozoravaju da se deca, čija je ishrana bogata masnoćama i proteinima, brže razvijaju i rastu. Plaćaju li to skraćenim životnim vekom? Da.

ALI KAKO DOBITI SVE POTREBNE AMINOKISELINE?

Proteini su sastavljene od dvadesetak različitih aminokiseli na. Iako telo može samo proizvesti dvanaest vrsta takvih “građevinskih blokova”, odrastao čovek mora hranom unositi pre ostalih osam vrsta aminokiselina. Mi smo, uglavnom, navikli da verujemo da moramo jesti meso i mlečne proizvode kako bismo dobili sve te “esencijalne” aminokiseline. Godinama se zanemarivala činjenica da su, sa druge strane, te namirnice prebogate masnoćama i holesterolom i da im nedostaju dragocena vlakna zbog čega imaju negativno delovanje na zdravlje.

Danas znamo da su sve aminokiseline vrlo lako dostupne preko raznovrsnog izbora biljnih namirnica. To nam dokazuju, između ostaloga, i prehrambeni običaji različitih naroda širom sveta. Osnovne namirnice stanovni ka karipskih zemalja jesu crni pasulj i pirinač. Pirinač je siromašan određenim vrstama aminokiselina, a pasulj obiluje upravo njima i kompenzuje taj nedostatak pirinča. Do sličnog nadopunjavanja dolazi kombinovanjem kukuruznih tor tilja i šarenog pasulja u ishrani Meksikanaca ili pirinča i soje u svakodnevnoj ishrani Kineza.

I zapadni svet danas sve ozbiljnije razmišlja o biljnoj ishrani. Ona se sastoji od namirnica koje su siromašne masnoćama, bogate vlaknima, bez holesterola i imaju dovoljno, ali ne i previše, belančevina. Naime, sadržaj belančevina kod nekih vrsta povrća premašuje 20% ukupne količine kalorija, celo zrno žitarica donosi oko 12% kalorija iz proteina, a kod većine mahunarki taj prosek iznosi oko 30%. Naučno usmereni nutricionisti savetuju da se 10-15% dnevne količine kalorija uzima preko proteina. Čak i kod potpuno vegetarijanske ishrane nije nikakav problem dobiti tu količinu proteina.

Zapravo, ako iz različitih nerafinisanih biljnih namirnica čovek unosi dovoljno kalorija, nemoguće je da dođe do pomanjkanja unosa proteina. Vreme je da zakopamo stare, dugogodišnje mitove i počnemo da razmišljamo i živimo u korak sa vremenom i savremenim saznanjima. Ukoliko u svoj organizam unosimo previše belančevina, koje su inače vrlo korisne, to postaje loša navika. Kao i u svemu ostalom u životu, kad čovek preteruje i u dobrim stvarima, javljaju se nepoželjne posledice.

PRIMENA

Većina stanovnika savremenih zemalja jede dva do tri puta veću količinu proteina od preporučene. Takva navika dovodi se u vezu sa bubrežnim bolestima, gihtom i osteoporozom. Ljudima nisu potrebne velike koli čine mesa i mlečnih proizvoda – biljne namirnice imaju sve potrebne aminokiseline za naš organizam i idealni su izvor hranljivih materija.

MIT O PROTEINIMA

Na koju vas namirnicu podseča reč protein? Na jagnjetinu? Jaja? Mleko? Sir? Svake godine se troše basnoslovne svote novca na reklame koje vas žele uveriti da su ove namirnice preko potrebne za dobro zdravlje. A istina je potpuno drugačija – životinjski proizvodi nisu preko potrebni u ljudskoj ishrani. Svaki poje dinac bira način svoje ishrane prema vlastitom ukusu, navikama ili običajima, ali neka niko ne misli da mora da jede meso i mlečne proizvode da bi dobio dovoljno proteina ili drugih hranljivih materija.

BILJNI PROTEINI

Iz namirnica biljnog porekla možete dobiti sve potrebne proteine. Tradicionalna hrana bogata proteinima prezasićena je masnoćama. Sa druge strane, biljne namirnice sadrže prilično oskudne količine masnoća. Ukoliko se hranite raznim žitaricama, mahunarkama i povrćem, nikad vam neće nedostajati proteini potrebni za optimalno funkcionisanje vašeg tela i za dobro zdravlje.

Dr Hans Dil


Podelite sa prijateljima
  

Kantarion - lekovita svojstva


Kantarion je poznat pod mnogim nazivima: bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje. Višegodišnja je biljka i dostiže visinu do jednog metra. Listovi su joj protkani providnim tačkicama, u kojima je eterično ulje, a cvetovi su žute boje.Kantarion raste po suvim brežuljcima, na sunčanimn livadama, pustom i neobrađenom zemljištu, rubovima šuma. Najpovoljnije vreme za berbu je maj i jun. Lekoviti deo biljke su cvetovi i listovi.

MNOGOSTRUKA KORIST 

Lekovitost kantariona ili gospine trave odavno je poznata, kao i njegovo delovanje, pa je rado korišćena i cenjena lekovita biljka. Leči sluzavost pluća, grčeve u stomaku, utiče na krv, bolesti bubrega, jetre, slezine i mokraćne bešike. Posebno je efikasan kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešan s drugim lekovitim biljkama, odlično je sredstvo za lečenje zastarelog kašlja i astme. 

Kantarion se u narodu upotrebljava protiv posekotina, opekotina, hemoroida, pomaže zarastanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo kantarionovog ulja je mnogostruko. Njime se mažu rane, posekotine, opekotine i druge povrede ili se natopi gaza, pa se mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona se i pije, razblaženo, a deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć. Kantarion je dobar za lečenje umerene i blage depresije, navode nemački stručnjaci u studiji koju je objavio medicinski časopis „British Medical Journal“. 

NAPOMENA:

Kantarion se nikako ne sme koristiti u kombinaciji sa antidepresivima iz grupe SSRI, jer su neka istraživanja pokazala da može doći do lučenja prevelike količine serotonina, a samim tim i do trovanja.

ZA LEPOTU I ZDRAVLJE

Ulje od kantariona se primenjuje lokalno, za masaže, obloge, kataplazme, ali se koristi i kao začin, lek. Posebno se preporučuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, ispucala), u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zračenja i sunčanja, prištevi, akne, čirevi, opekotine...).  Pomaže u lečenju krvarećih rana, kod povreda mišića, hematoma, oteklina kod udaraca, uganuća i iščašenja, reumatskih oboljenja (upalni reumatizam, degenerativni reumatizam – artroze , kukova, kolena, ramena; metabolički reumatizam – giht, te bolnih sindroma ramena i krsta – lumbago). 

ČAJ KOJI SVAKOME PRIJA

Pije se više puta na dan za saniranje upalnih i bolnih stanja unutrašnjih organa. Ako na pakovanju nije drugačije naglašeno, čaj od kantariona se sprema od 200 grama ključale vode i kašičice suvog cveta i lista biljke. Poklopljen treba da odstoji bar 10 minuta i pije se nezaslađen. Kantarion je poznat kao lekovita biljka koja se mnogo bolje rastvara u vodi nego u alkoholu, zato ga je najbolje koristiti u čaju, mada može biti koristan i u nekim tinkturama kada odstoji u alkoholnom rastvoru.

Može se koristiti u preparatima kao što je tinktura za želudac i tinktura za nerve.

PREDLOG OKO BRANJA

Ako sami berete kantarion, pazite da je s ekološki čistih površina i bar 300 metara udaljen od puteva kojim se obavlja saobraćaj. Sve lekovite biljke upijaju otovne čestice iz izduvnih gasova, pa ih ne treba brati i upotrebljavati ako su u blizini saobraćajnica. 

Podelite sa prijateljima
  

Pomoć kod lošeg raspoloženja - Dr Dragan Ivanov

Pogledajmo nekoliko korisnih saveta koji nam mogu biti od koristi za savladavanje lošeg raspoloženja. O ovoj temi govori doktor Dragan Ivanov...




Podelite sa prijateljima
  

Šejk od susama i banane


Za ovaj recept su vam potrebni sledeći sastojci:

-100 g mlevenog susama
-1 banana
-1/2 čajne kašičice cimeta
-4 urme
-300 ml vode

Priprema: 
Sve sastojke staviti u blender i blendovati oko 1 minut.

Podelite sa prijateljima
  

Opasnosti lošeg sadržaja


Postajemo ono u šta gledamo

Filmovi koji prikazuju kako je neko zlo delo učinjeno, koji obiluju scenama punim vulgarnosti i nasilja, predstavljaju svima dostupan udžbenik zla i poroka. Poslednje decenije ispunjene su mnogim dokazima direktne inspirisanosti nekih teških zločina scenama iz poznatih filmova. "Učenici" su bili uglavnom maloletnici. Jednu važnu pouku treba naučiti iz ovakvih primera. Dovoljno je što zlo postoji. Zašto ga ovekovečiti kroz medij koji savršeno imitira stvarnost i tako ga uneti u svest miliona gledalaca? "
Zakon ljudskog uma je da se čovek menja (preobražava) u ono što mu je pred očima." (Elen G. Vajt)

 Fikcija, pročitana ili odgledana, pruža čoveku lažni izlaz iz nepodnošljive stvarnosti. Čovek tako u odredenom smislu stupa u virtuelni svet, a napušta realnost. To bismo mogli da ilustrujemo spotom "Take me on" nekad slavnog norveškog pop-dua "A-ha", koji prikazuje ljubav izmedu stvarnog mladića i virtuelne devojke: čas on ulazi u svet "iza" ekrana, čas ona izlazi iz njega. Poznati američki glumac Bred Pit u jednom intervjuu je izjavio: "Strašno je koliko su se ljudi navikli da sede na kauču ispred TV-a i gledaju druge kako žive; postali su posmatrači, umesto da se uključe u realnost." Slično je ponašanje primećeno i kod osoba koje meditiraju i teže kontaktu sa onostranim. Njihov život i dela, njihovo lice i reči odaju psihičku odsutnost. Ti ljudi nemaju ambicije da izmene stvarnost, čak ni u svojoj "bašti". Ovakav doživljaj života približava se paganskom shvatanju sudbine kao predodređenja.

Čitanje ovakve literature, kao i gledanje TV ili filmskog programa, ima, dakle, dvostruko dejstvo. Prvo, čovek se prenosi u virtuelan, fiktivan svet, i na taj način biva izgubljen i nekoristan za stvarnost koja vapi za borcima i "lekarima". Drugo, fikcija prodire u čovekovu stvarnost i menja je, i to na više načina. Pre svega, fikcija deformiše čovekove moralne vrednosti. Mnoštvo filmskih i TV-hitova poručuju da je moralni zakon bezvredan ili u najmanju ruku relativan. Ujedno, razmišljanje o nestvarnom može da utiče na našu stvarnost. "Najstrašnije kod TV-a je to što informacija ulazi u um, a da mi na to i ne reagujemo. Ona ide pravo u pamćenje – a mi kasnije reagujemo na nju ne znajući zašto." (Jerry Mander). Kakva fantastična strategija ovladavanja ljudskim postupcima putem video-tehnike! Zar se takvom manipulacijom već mnogi ne bave?

Koliko se samo novca troši na reklame! Kompanija Mind Communication Inc. osamdesetih godina prošlog veka proizvodila je kasete za odvikavanje od pušenja i smanjenje telesne težine. Putem ovih snimaka šalju se podsvesne poruke umu da prestane da puši ili ne jede mnogo. Evo kako je to objašnjeno u njihovom katalogu: "Serija poruka upućenih podsvesti skrivena je ili zaogrnuta zvucima muzike ili talasa koji dopiru iz pozadine. Poruke su tek nešto tiše od muzike. One ulaze u mozak slušaoca zajedno sa muzikom, a da slušalac nije svestan da ih je primio. One su ispod nivoa na kom ih mozak svesno može registrovati." Zastrašujuće li moći! Koliko je ovaj metod uspešan? "Video snimci bombarduju i zasićuju ćelije vašeg mozga tako potpuno da postajete spremni, sposobni i voljni da izgubite na težini ili odbacite cigarete – sad i zauvek."(Joe Crews). Da li je moguće da nikom do sada nije palo na um da ovakve tehnike primeni i na manipulaciju ljudima izvan oblasti marketinga?

Čovek koji iz dana u dan ispunjava svoju dušu izmišljenim sadržajima priprema se da poklekne pred jednom većom obmanom: gledanje filmova, serija, pozorišnih predstava ili igranje video-igara navikava um da privid prihvati kao istinu, što postaje gotovo automatski. Setimo se senzacije koju je pre više od pola veka izazvao čuveni Orson Vels. Glumac je zajedno sa nekolicinom kolega režirao radio-dramu zasnovanu na romanu pisca Herberta Džordža Velsa Rat svetova, u kome se govori o invaziji vanzemaljaca. Kako je radio-igra odmicala, fikcija je polako počela neodoljivo da liči na stvarnost, premda je glas na radiju više puta rekao da je u pitanju radio-drama. Uskoro je nastala histerija: slušaoci su panično iščekivali dolazak vanzemaljaca u njihov grad, bežali glavom bez obzira ostavljajući sve, a neki su u panici i očajanju skakali kroz prozore višespratnica. Kada je na kraju radio-drame glas glumca saopštio komentar u stilu: "Bila je ovo samo šala", bes žrtava iluzije bio je ogroman. Šta ako neko opasniji i zlonamerniji od Orsona Velsa u planetarnim razmerama izvede novu verziju Rata svetova?

Mehanizam posrednog učešća

"Premda gledalac zna da su prizori samo namešteni, prividni prikazi situacija, ipak on biva emocionalno uvučen u sliku, kao da i sam preživljava isto što i glumac. Srce lupa brže, oči su pune suza, a gledalac se umom prenosi 'u scenu'. Manipulisanjem emocijama, jedna odglumljena preljuba pretvara se u milion stvarnih preljuba, jer se milion ljudi projektovalo u prividnu preljubu, dok u njihovim umovima ona postaje stvarnost. Sve postaje tako stvarno da im i tela reaguju. Osećanja požude do te mere obuzimaju gledaoca da, iako u nemogućnosti da fizički učestvuje, on mentalno i voljno biva njime jednako opsednut kao da uistinu to i čini."

Možda ovu činjenicu smatramo beznačajnom. Razmislimo, međutim, iz novog ugla o rečima Isusa Hrista: "Čuli ste kako je kazano starima: ne čini preljube. A ja vam kažem da svaki koji pogleda na ženu sa željom, već je učinio preljubu u srcu svojemu" (Jevandelje po Mateju 5:27,28). Ko zna koliko je bračnih kriza pokrenuto i produbljeno "otkrivanjem tuđe golotinje" uvidom u izmišljeno-stvarnu intimu glumaca na ekranu. Gledaoce takvih emisija Isus Hristos smatra odgovornim kao i da su fizički u njima učestvovali. Filmski kritičari će verovatno na to reći: "Svi su gledaoci pomalo voajeri!" Dakle, svi oni više-manje čine upravo ono na šta su ipak pozoreni.

Kakvog li neprimetnog načina da ljude pretvorite u lopove, ubice i preljubnike! Za glumce na ekranu to je samo pretvaranje, ali za one koji gledaju eto, bar na trenutak, prilike da čine sve one stvari koje Bog i društvo osuđuju, a da se ne moraju suočiti sa posledicama. Ali, da li je istina da se neće suočiti s njima?

Podelite sa prijateljima
  

Šejk od malina i kupina


Za ovaj recept su vam potrebni sledeći sastojci:

- 2 banane
- 1 kruška
- 6 urmi
- 1 šaka malina i kupina
- 1 čaša vode
- po želji nekoliko kockica leda

Priprema: 
Sve sastojke staviti u blender i blendovati oko 1 minut.


Podelite sa prijateljima
  

Lečenje multiple skleroze na prirodan način


Šta je multipla skleroza i kako nastaje?

Multipla skleroza (MS) predstavlja naročito teško autoimuno oboljenje, kako za one koji ga imaju tako i za one koji se brinu o obolelima. Ono predstavlja navodno „doživotnu borbu“ sa nizom nepredvidljivih i ozbiljnih invaliditeta. MS pacijenti često doživljavaju epizode akutnih napada dok postepeno gube sposobnost da hodaju ili vide. Nakon deset do petnaest godina, često su vezani za kolica, a zatim za postelju do kraja života.

Prema Nacionalnom udruženju za multiplu sklerozu, samo u SAD ovu bolest ima 400.000 ljudi. To je bolest čija se dijagnoza uspostavlja između dvadesete i četrdesete godine života i pogađa žene oko tri puta češće nego muškarce.

Iako postoji značajan medicinski i naučni interes za ovu bolest, većina autoriteta tvrdi da se veoma malo zna o uzrocima ili mogućim lekovima. Svi veliki internet sajtovi o multiploj sklerozi tvrde da je bolest enigma. Oni uglavnom navode genetiku, viruse i sredinske faktore kao moguće učesnike u razvoju ove bolesti, ali skoro da ne obraćaju pažnju na moguću ulogu ishrane. Ovo je neobično imajući u vidu obilje zanimljivih informacija o efektima hrane koje su mogu pronaći u uglednim istraživačkim izveštajima. Ponovo izleda da kravlje mleko igra značajnu ulogu.

Višestruki simptomi ove bolesti predstavljaju poremećaj nervnog sistema. Električni signali koji prenose poruke ka i od centralnog nervnog sistema (mozak i kičmena moždina) i kroz periferni nervni sistem do ostatka tela nisu dobro koordinisani i kontrolisani. To se dešava jer autoimuna reakcija uništava izolacioni omotač nervnih vlakana, mijelin. Pomislite šta bi se desilo sa električnim vodovima u vašoj kući kada bi električna izolacija postala tanka ili bila uklonjena, ostavljajući ogoljene žice. Došlo bi do kratkog spoja. To je ono što se dešava u slučaju MS-e; svojevoljni električni signali mogu da unište ćelije i “opeku” delove susednog tkiva, ostavljajući male ožiljke ili delove sklerotičnog tkiva. Ove “opekotine” mogu da postanu ozbiljne i da na kraju unište telo.

Istraživanja i praktičan rad Dr Džona Kristofera i Dr Ričarda Šulca

Džon Rejmond Kristofer (1909-1983) bio je američki lekar prirodne medicine i nezavisni naučnik. Poznat je po svojim brojnim publikacijama o biljkama i prirodnom lečenju,kao i organizovanju škola prirodnog lečenja. On je takođe značajan za razvoj više od 50 biljnih formula koje se koriste širom sveta i osnivač škole prirodnog lečenja u Springvilu u američkoj državi Juti. Bio je hvaljen kao najveći američki lekar prirodne medicine u nacionalnoj anketi sprovedenoj od strane „Utah Ankete Associates“. Ovaj religiozni lekar prirodne medicine je postizao sjajne rezultate koje je savremena medicina smatrala nemogućim. Ali tajna uspeha Dr Kristofera nije bila toliko mistična i nedokučiva, on je svoje rezultate postizao jednostavnim prirodnim metodama lečenja – koje su postojale u narodu od davnina, odbacivanjem loših navika pacijenta, formulama lekovitog bilja, kao i radom na polju mira i optimizma obolelog. Tokom svoje bogate karijere lekara prirodne medicine Dr Kristofer je podigao na noge stotine ljudi obolelih od multiple skleroze.

Njegov učenik Dr Ričard Šulc je nastavio rad Dr Kristofera, na taj način što je primenjivao iste metode prirodne medicine, ali je izvršio i određena unapređenja biljnih formula i tinktura. Kako kaže Dr Šulc: „Pre 50 godina niste imali hamburgerije i picerije na svakom ćošku, pa su i ljudi bili manje bolesni, stoga je Dr Kristofer pravio nešto blaže formule od mojih. Ja imam posla sa daleko težim bolesnicima nego  što ih je imao Dr Kristofer pre 50 godina.“ Kao i njegov učitelj tako je i Dr Šulc imao velike uspehe prilikom lečenja svih bolesti, a naravno i multiple skleroze. Nije zabeležen nijedan slučaj neuspeha prilikom lečenja multiple skelroze kod ove dvojice sjajnih lekara. Naravno uslov je bio da su pacijenti radili sve onako kako su im ovi lekari savetovali. Tokom svojih bogatih karijera oba naučnika su se vodili devizama:“Ne postoje neizlečive bolesti postoje samo neizlečivi ljudi, koji ne žele da menjaju svoje loše navike„.

Svojim istraživanjima dva naučnika (a bilo ih je još mnogo tokom XX veka) su utvrdila da programi koji su poduprti metodama prirodnog lečenja i uzimanjem tinktura na bazi lekovitog bilja, dolazi do regeneracije izolacionog omotača nervnih vlakana – mijelina, kao i sklerotičnih tkiva koja nastaju kao posledica „kratkih spojeva“. Prvi efekat ovakve regeneracije, utvrdili su  naučnici, ima za posledicu prestanak epizoda akutnih napada.

U prethodnom delu ovoga članka imali ste priliku da vidite ceo istorijat istraživanja i lečenja multiple skleroze kao ozbiljne bolesti koja pogađa sve veći broj ljudi u današnjem svetu. S obzirom na to da su istraživanja i dostignuća Dr Džona Kristofera i Dr Ričarda Šulca daleko sveobuhvatnija i efektivnija od svih prethodnih istraživanja, ovde ćemo imati čast i priliku da vam predstavimo metode koje su uspešno koristili ova dva izuzetna lekara.

Kako izlečiti Multiplu Sklerozu?

Nervni poremećaji kao i multipla skleroza mogu biti izlečeni, ali je za to neophodno potpuno se posvetiti celokupan program prirodnog lečenja. Dr Šulc kaže: “Ne postoji magičan napitak ili „lek u kapsuli” koji će izlečiti ljude od nervnih bolesti. Čak ne mogu ni da razumem kako ljudi mogu verovati da će ih neki lekovi iz apoteke izlečiti.” Nervni poremećaji predstavljaju potpun slom odbrambenog sistema organizma. Zato verovati da se oni mogu izlečiti lekovima isto je kao kad biste verovali da se pokvaren automobil može popraviti sipanjem još benzina u njega. Ako bolujete od ovih bolesti, potrebna je radikalna promena. Potreban je celokupan program lečenja teže izlečivih bolesti. Nemojte koristiti samo neke delove programa. Odmah krenite sa celim programom.“

Od svih metoda celokupnog programa izlečenja ovde ćemo detaljno predstaviti one koje su najefektivnije prilikom izlečenja MS-e:

Post na sokovima i preko potreban B vitamin

Post na sokovima vraća energiju telu i daje mu vitamine, minerale i enzime. Sokovi predstavljaju najjace sredstvo lecenja prirodnim putem, lece sve, a između ostalog i multiplu sklerozu. Sokovi predstavljaju enzimsku terapiju, prepuni su enzima i olaksavaju pankreasu smanjujuci njegovu aktivnost – suština je da se svi vitalni organi regenerisu i odmore, da sva energija ide u pravcu izlečenja. Sokovi su bitni i zbog unosa B vitamina, čije je uzimanje u večim količinama neophodno tokom celokupnog programa lečenja. Takođe se mogu unositi preko super hrane. Kod nervnih bolesti kao što su multipla skleroza i mijastenija  imuni sistem  napada receptore acetilholina (B vitamina). Stoga je jako bitna stvar koju osoba sa nekom neuromišićnom bolešću mora da zapamti jeste da ne sme da joj ikad nedostaju B vitamini. Zapravo, trebalo bi da njihovo telo sadrži 2-3 puta veće količine istih, kako bi ono moglo da ih koristi po potrebi. Tablete sa vitaminima ne treba uzimati nipošto! Količina B vitamina koja je neophodna za lečenje unosi se u organizam putem ceđenih sokova.

Pročišćavanje i stimulisanje rada creva

Osnovna greška koju ljudi čine prilikom lecenja prirodnim putem ne čisteci creva jeste ta da ne shvataju da će takvim postupkom naneti sami sebi veću štetu nego korist – organizam će zapoceti sa procesom fizioloskog čišcenja i izbacivanja otrova ali jednostavno neće imati gde da ih izbacuje i otrovi će se ponovo reapsorbovati u telu i osoba ce se osecati sve gore i gore. Do dramatičnih promena na bolje i poboljšanja opšteg stanja obolelog od MS-a dolazi kada pacijentima urade pročišćavanje creva. Kada sve to udružite zajedno – stimulatore nerava, B vitamine, čišćenje creva i program lečenja teže izlečivih bolesti – rezultati su sjajni.

Većina neuro-mišićnih bolesti, kao što je multipla skleroza, zahvata karlični pojas. Drugim rečima, ti ljudi ne mogu baš da hodaju, jer im karlica biva ukočena. Nervi koji su povezani sa karlicom su oštećeni. Ali, ne slučajno, to su upravo nervi koji su odgovorni za pokrete creva; tako da ti ljudi dobiju zatvor, mada se ne zna šta je prvo od to dvoje došlo – zatvor ili neuro – mišićna bolest? Zapravo, same fekalne materije mogu da pritiskaju te nerve. Zato kada očistite creva, onda odmah dođe do poboljšanja, recimo od oko 50-75% za jednu sedmicu. Kod obolelih od multiple skleroze zatvori su nešto uobičajeno i kada se odradi postupak čišćenja creva od tog momenta možemo reći da počinje izlečenje obolelog. Postupak čišćenja debelog creva može da se uradi na dva načina: putem koktela za čišćenje creva ili putem formula na bazi lekovitog bilja.

Hidroterapija i obloge

Hidroterapija je nešto što je prilikom lečenja MS-a neizostavno. Da bi se obnovilo oblolelo tkivo i nanovo uspostavila neuro-mišićna veza u obolelim delovima tela neophodno je da svi lekoviti sastojci iz lekovitog bilja (fitohemikalije, antioksidansi, vitamini, minerali..) dospeju do obolelog mesta putem krvi. Dakle treba nam dobra cirkulacija. Ne postoji bolji način od hidroterapije za pokretanje krvi u vašim žilama, ona je daleko bolja i od bilo koje fizičke aktivnosti. Najbolja hidroterapija jeste tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, a kod težih slučajeva može da se primenjuje i hladan čaršav. 

Što se tiče obloga najbolje u te svrhe je koristiti ricinusovo ulje kao spoljnu fomentaciju (najefikasnije su obloge koje se stavljaju na glavu i delove tela koji su posebno zahvaćeni bolešću). To je jedna od najboljih fomentacija.

Fizička aktivnost i masaža

Da bi osoba koja je na celokupnom programu izlečenja uspela da ozdravi od MS-a neophodno je da „zakorači“, da krene da se pokreće uprkos bolu koji oseća! Sa pokretima jačaju se mišići i kosti, doprema više krvi na obolelo mesto i pod uticajem lekovitih sastojaka dopremljenih krvlju vrši se reparacija oštećenih tkiva i spojeva. Ljudi oboleli od ovih bolesti veoma dobro reaguju na masažu i fizičku aktivnost. To su dva veoma bitna dela programa lečenja. Mada većina ljudi, čim počne da im telo drhti, oni prestanu da rade, što je najgora stvar koju tad mogu da urade. Ne treba oboleli da trči maraton nego da jednostavno povećava pokretljivost iz dana u dan. Dakle, u toku programa oboleli treba da ima veću pokretljivost danas nego što ju je imao juče, a sutra veću nego što ju je imao danas. Rad na polju fizičke aktivnosti treba da bude vrlo progresivan, prilagođen fizičkoj ograničenosti obolelog i individualan je od slučaja do slučaja. Iskustva govore da što se više oboleli od MS-a trudi da prohoda pre će i uspeti u tome. Ova prirodna metoda je u potpunosti kompatibilna sa starom narodnom poslovicom koja kaže: „Koristite kosti i mišiće ili ćete ih izgubiti.“

Jedan od standardnih lekova za neuromišićne bolesti bila je švedska masaža. Tako je bilo u početku.Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) je primenjivao masaže i trljanje kože kod neuromišićnih bolesti, kao i sva evropska lečilišta što su primenjivala masažu i hidroterapiju u cilju stimulacije nerava. Osnovna uloga masaže prilikom lečenja MS-e je da se podstakne cirkulacija krvi, njome dopreme neophodne materije i na taj način dođe do obnavljanja oslabljenih ili uništenih neuromišićnih spojeva, kao i stimulisanja nerava. Dakle za ovu svrhu neophodne su grube masaže koje ce naterati krv do obolelog područja.

Tinkture od lekovitog bilja

Zbog neophodnosti da se čišćenje i jačanje organizma vrši velikom brzinom neophodne su i tinkture koje u sebi sadrže fitohemikalije i antioksidanse koji repariraju neuro-mišićne spojeve i sklerotična tkiva. Da bi ove supstance iz tinktura (kao i iz sokova) dospele do obolelog mesta neophodno je da oboleli ima pojačanu cirkulaciju, što se postiže sa prethodno navedenim metodama. Neophodno je da oboleli primenjuje sve metode istovremeno da bi efekat programa bio što veći.

Ljudi najčešće prave greške kod lečenja MS-e, jer uzimaju biljke protiv grčeva i za umirenje nerava, a trebali bi da uzimaju biljke koje će da im razbude nervni sistem i da ih pokrenu. Ono što je jako bitno kod obolelih od MS-a i ostalih neuromišićnih bolesti jeste i tinktura za stimulisanje rada nervnog sistema - Nervi 2 koja potpomaže bolji rad nervnog sistema, stimulišući bolji protok nervnih imuplsa korz nervne ćelije. Jako bitna biljka za podizanje imunog sistema je Ehinacea, jer MS, u stvari predstavlja pad imunog sistema. Najbolje je da se ehinacea uzima putem tinktura Imuno Plus jer se samo putem alkohola koji je baza tinkture, mogu izvući neophodne fitohemikalije za jačanje imuniteta.

Prirodna medicina može regenerisati oštećena tkiva ili ona koja su nestala. Ona podmiruje potrebe tela, zbog čega se tkiva i organi obnavljaju. Klasična medicina pravi veštačke delove tela. To je tako jer vaše telo sadrži sve potrebne elemente za obnovu tkiva; vaše je samo da nađete prave prirodne metode koje će ih aktivirati.

Oslobođenje od stresa 

Sve tačke programa za lečenje MS-e su se pokazale veoma efikasnim, ali ništa ne znače i ne mogu da dovedu do isceljenja ukoliko je obolela osoba i dalje pod velikim stresom. Najveći broj ljudi koji boluje od MS-e i ostalih neuromišićnih bolesti imaju veoma velike probleme sa stresom, odnosno one su iscrpljene od stresa. Oboleli su uglavnom one vrste osoba koje pokušavaju da urade previše, da na sebe preuzmu prevelik broj obaveza, i tome slične stvari. To su ona vrsta ljudi koje kada pitate da li mogu da vam pomognu, oni vam odmah kažu da mogu, iako su već prepuni obaveza. Takve osobe treba da smanje broj svojih obaveza i da nauče da kažu „ne“. 

Jedna od najuzbudljivijih spoznaja u proteklih nekoliko godina bila je otkriće snagne i tesne povezanosti telesnih, umnih, emocionalnih i duhovnih komponenti ljudskog bića. Ovo shvatanje u korenu odstupa od naših stavova u prošlosti. Vekovima se verovalo da su telo, um i duh odvojeni entiteti koji funkcionišu nezavisno jedan od drugoga. Sada otkrivamo da pojave kao što su ljutnja, strah, ogorčenost i nepoverenje mogu tako uticati na telo da slabe njegov imunološki sistem i otvaraju vrata bolestima. Sa druge strane, pozitivne emocije poput ljubavi, radosti, vere i poverenja proizvode zaštitne materije koje jačaju imunitet i štite telo od bolesti. Negovanje gorčine i mržnje, bavljenje negativnim mislima i osećajima čini nas bolesnim; negovanje pozitivnih misli i osećaja može nas ozdraviti – u doslovnom smislu reči.

Za više informacija u vezi programa lečenja javite nam se putem kontakta.

Podelite sa prijateljima